Зоран Шапоњић

Стотину билборда срамоте

21.04.2020.

Шефу дипломатије Европске уније Жозепу Борелу историјско памћење сеже тек пет или шест недеља уназад. Поменути шеф такође мисли да су Срби гуске или бактерије, амебе, па им сећање такође сеже тек месец или два уназад. Ништа иза тога. О 20 година уназад, о 1999. да и не говоримо. 

Жозеп Борел би да му Срби у сред Београда ставе барем  један билборд захвалности. Њему и Европској унији. 

Гле чуда!

„Интресантно је да никада нисам видео билборд са захвалницима ЕУ на помоћи. А ми смо обезбедили много помоћи Србији и другим земљама Западног Балкан како пре тако и током кризе“, рекао је Борел, те приметио да европска помоћ и залагање нису довољно узети у обзир, док се помоћ Kине доживљава као много важнија, преносе медији у Србији  јутрос.

Жозеп нас поново учи памети и култури, достојанству. 

Држи комесарске лекције а не зна да је нама доста комесара.

Оно што је Жозепу Борелу интересантно, мени није. Билборде захвалности Народној републици Кини гледам не као занимљивост, нешто што је интересантно, него као једно велико хвала из душе једног народа – другом народу који нам се нашао, стао иза нас кад нам је било најтеже. И, нема ту ничега интересантног. Кина и Русија су заслужили билборде захвалности.

Што се тиче билборда захвалности ЕУ, далеко смо ми од тога и ту такође нема ничега интересантог. 

Пре ми се чини да би у Београду и широм Србије требало подићи по неки билборд срамоте, у знак сећања на оне дане, а нису били тако давно, пре шест недеља једва, кад је оно нама у Србији, кад је Италији рецимо, кад је твојој Шпанији, господине Борел, помоћ и те како била потребна, а ви сте у Бриселу, комесари, остали неми. Одговорили нам забраном извоза из ЕУ у Србију медицинске опреме, лекова, материјала. 

Србији шипак уместо помоћи. Оставили сте нас на цедилу. 

Па, нисмо ми Срби амебе, господине Борел, да заборавимо шта је било пре шест недеља. Ми јесмо чудан народ, брзо опраштамо, захвални смо и на оно мало помоћи што сте нам послали кад сте дошли к себи и сабрали шта се дешава, захвални на оно неколико авиона за које сте платили гориво, али, нисмо баш гуске којима ћете држати лекције.

Ми Срби не волимо лицемере. 

Другачије речено – Кина је заслужила билборд, не један, него на стотине, Русија такође, ви, Борел – ни један. 

Јер, нису Срби бактерије. Још нам је остало нешто националног достојанства и још нас служи памћење.

Кад смо већ код билборда, било би примереније, а ово је баш право време, 21 година је прошла, да широм Србије, од града до града, од места до места, подигнемо на стотине билборда посвећених вама, али, билборда ваше срамоте, не захвалности. 

Један билборд посвећен Грделици рецимо и оним људима невино побијеним у возу 1999. године, један оној тројици несрећних момака које сте ни криве ни дужне некако баш у ово време пре 21 годину побили на Торнику, па један за Милицу Ракић, па још један за Варварин, па по један за свако убијено дете, а много сте их побили, по један за сваки мост, један за Београд и оне рушевине што још стоје, па један огроман за сав онај осиромашени уранијум посејан широм Србији. 

Не би, можда, господине Борел, било згорега да, чим ова пошаст од короне прође Србијом, прођете кроз одељења онкологије српских болница, да видите шта сте нам урадили.

А ви хоћете билборд захвалности?

Велите, помагали сте Србију?

Па, како вас није срамота. 

Поправите прво оно што сте порушили, па онда помажите. 

И, не држите нам лекције, не учите нас памети, нисмо ми недоношчад. Остало нам је још мало националног достојанства. 

Памтимо ми мало дуже од пар недеља, зато вам билборд захвалности нисмо ни подигли, а, ако останемо при свести, нећемо вам скоро ни подићи. 

Нисте га заслужили. 

А ове билборде срамоте јесте, али, ни њих нећемо подизати. 

Знамо ми за ред. 

Вама ће их Бог подићи, а има га.