БАЖДАРЕЊЕ ПОЛИГРАФА

ШТО НЕ ВОЛИМ МИНИСТРА
КОЈИ ЛАКО КЛЕКНЕ

07.12.2015.

• Већи је гаф опростити Братиславу Гашићу пад војног хеликоптера са седам жртава – јер то не пристаје већ филигрански изгравираном профилу Александра Вучића, него казнити најобичније дрипачко понашање и манире, што је Гашићев профил који позира иза Вучићевих леђа и штити његов живот, функцију и државу.

​Ако су припадници најјаче странке у Србији онакви пред укљученим камерама и микрофонима, какви ли су, шта ли мисле и говоре, када нема камера и новинара? То, већ, није питање које се тиче само Гашића, него читаве СНС и њеног председника, јер је Гашић на функцију министра војног дошао као високи кадар СНС и – све што тамо ради и говори – чини то и у име СНС.

​Зато је брза, одлучна и недвосмислена реакција председнка Владе и била таква – да би штета по министарство, Владу и странку, била што мања. И била би још мања или је уопште не би било, да премијер Вучић није, својевремено, још одлучније него данашњим тоном изговорио:

– „Е, не дам Гашића и Лончара!“
За Лончара ћемо, још, да видимо, али нећемо дуго чекати. А за Гашића и све нас боље би било да га је премијер „дао“ због седам жртава у хеликоптеру него због његове дрипачке ласцивности. Да ли премијер има на уму како ће се од данас па убудуће осећати породице настрадалих, које од сваког јавног заборава сада више боли то да је од живота њихових најмилијих – јача и тежа једна једина простачка реченица квазиинтелектуалца који као да ломи керамичке плочице када покушава да буде духовит.

И жао ми је што је такав човек „одани пријатељ“ премијеру Вучићу који „чува“ и његов живот.

За пријатељство не знам, али знам да свој живот, а премијер и своју функцију и државу не би баш поверио човеку који је у свом министарском мандату више учинио да га после „подвлачења црте“ забораве, него запамте.

Редом?

То је човек коме се, што би народ рекао, којешта у биографији накупило… Његова фирма САKО у блокади је 1.097 дана за 24 милиона динара, а он упоредо, као ктитор, гради цркву. То је онај човек који је Александру Рaдићу, војном аналитичару, забранио да објављује текстове у „Одбрани“, јер је Рaдић тражио бар моралну одгoворност министра војног за пад хеликоптера. То је исти човек који је у Москву на војну параду поводом Дана победе хтео да пошаље ветеране – како би се додворио НАТО-у, али је председник Николић наредио да иде активна војска. Он је уосталом, познат и као „непознат министар у Влади Србије“ јер је небројено пута избегавао да прими судске позиве, па је на крају означен као „непознат“. Он је седам месеци након обележавања стогодишњице Првог светског рата потрошио 7,5 милиона динара на значке и роковнике са логом великог јубилеја који је већ протекао. То је исти онај човек који је у родном Крушевцу поставио на стуб МИГ-21, а за који су се суграђани бринули „да не падне јер би то дотукло министра“…

То је човек који се хвалио да га „читава Европа“ зна као Бату Сантоса: „Почео сам са џаком кафе и тога се не стидим“. Исти онај који је на могућност да буде смењен, а да његов наследник буде Јадранка Јоксимовић, рекао: „Народ свашта прича, а одлучује премијер.“ Он је свим силама, више цивилним него војним, настојао да Војска Србије преузме контролу над коцкарницама, казинима и кладионицама, јер већ контролише државни Лото на коме још увек није разјашњена велика афера. Он је и донатор изградње резиденцијалних објеката Војске Србије – док су му фирме у блокади и дугује пословним партнерима. То је високи државни функционер који је „знао да је напад на премијера у Поточарима планиран унапред“.

Такође је најавио да борбени авиони које је купила Србија стижу до краја 2015. године, а којих још нема. Он носи сат од 12.000 евра и дугмад на кошуљи од 120.000 динара… За његов сат 32 радника раде за просечну месечну плату. Он је тај који је министру Лончару на седници Владе поклонио хеликоптер играчку за рођендан и онај који је молио Русе да поклоне акумулаторе за наше МИГ-ове који три месеца нису летели, а наша авијација имала је 18 акумулатора у свом магацину!
То је министар који је „Блицу“ за рођендан послао торту на сребрном послужавнику који је Тито добио од индонежанског председника Сукарна и који је дисциплински кажњеног генерала хтео да постави за шефа мисије Србије у НАТО и то је, свакако на крају, човек који је по сваку цену хтео да смени и пензионише генерала Диковића, за кога легенда већ каже да је рекао: „Можеш само да ми замениш плочице“ и то је, напослетку, човек који је учествовао у „државном неудару“.

И није једини који на свој начин квари слику о најјачој странци у Србији: да ли председник СНС зна за градоначелника Лесковаца, Горана Цветановића, који је 50. рођендан јавно славио док је омладина СНС носила мајице са његовима ликом и текстом „Хвала ти што постојиш“? Да ли зна да су функционери СНС у Крупњу организовали ловачку забаву и весеље на Дан жалости поводом пада хеликоптера и смрти седморо људи? Зна ли за Миленка Буквића, функционера СНС, који се на свадби сликао са два пиштоља поред тањира, уместо кашике и виљушке, и објавио у новинама. Зна ли да је председник општине Гроцка фотографисан како пије из три флаше пива истовремено? Да ли зна за припитог напредњака Драгана Митића из Азање код Смедеревске Паланке кога су камере снимале како цепа новчанице од 500 евра и баца их музичарима који су му свирали?!
И иначе, нисам срећан, полиграф ми је сведок, што премијер каже да му је Братислав Гашић одан пријатељ.

А Гашић, и такав какав је, може се сматрати изузетно срећним човеком зато што није био министар војни у Северној Кореји. Тамо је Ким Џонг Ун свог министра војног Хјонг Јон Чола, стрељао ракетним бацачем зато што је у трену задремао на састанку!