Баждарење полиграфа
Шта ће нама Коридор 11?
Након што су неколико месеци замајавали јавност полемиком – да ли су тунели на Коридору 11 изграђени како треба или кроз њих не могу да прођу велики камиони, одлучено је да премијер Србије, Александар Вучић, седне у камион и свима који мрзе њега и ову Владу – докаже како су тунели итекако проходни и за камионе!
Данас, непуних месец дана по отварању аутопута од Љига до Прељине, премијер би морао, зарад нас који не мрзимо ни њега ни ову Владу, да докаже како је Коридор 11 проходан и за аутобусе.
Експедитиван како јесте, отићи ће на аутобуску станицу и сести на први аутобус ка Чачку, Ужицу или Златибору… Ако аутобус крене Коридором 11, биће у прекршају и возач и превозник. Са путницима не знамо како стоје ствари. Ни саобраћајна полиција, изгледа, не зна крши ли закон ако искључи или не искључи аутобусе са овог аутопута.
Премијер ће, али не од својих сарадника, сазнати да аутопревозници Србије још увек немају дозволу (или сагласност) да превозе путнике деоницом аутопута од Љига до Прељине и обрнуто!
Можда ће чиновници из Министарства саобраћаја, после овог текста, од премијера Вучића лично сазнати да аутобуски превозници од њих нису добили сагласност да путнике превозе измењеном трасом?
Жао ми је премијера, али чиновници из тог Министарства послаће га у Привредну комору Србије. Када тамо дође на ред, секретар коморског Удружења за саобраћај и телекомуникације, Милица Дубљевић, рећи ће му да је ”Комора предузела све активности како би превозницима омогућила предлагање редова вожње и да је Привредна комора Србије, одмах пошто је деоница пуштена у саобраћај, отпочела процедуру за снимање да би се убацила у ажурирану верзију даљинара”.
А онда ће премијеру затворити шалтер пред носом и послати га у Пословно удружење превозника ”Србијатранспорт”. Тамо ће га, ако буде слободан, примити директор Горан Алексић, а ако не буде – и портир му може рећи оно што тамо сви знају јер зна и њихов директор: ”Привредна комора Србије уређује међумесни превоз путника у складу са овлашћењима која утврђује закон. Не разумем зашто нико није реаговао, путеви се граде због интереса путника, као што и јавни превоз постоји због њих, а не због бирократије”.
И гарантовано ће нашег премијера вратити у Привредну комору Србије. Отуда ће добити пространу шут карту у Министарство саобраћаја, а одатле ће га, куд би иначе, послати у кабинет председника Владе Србије…
Да се пожали самом себи зато што као председник Владе није још и то стигао да уради!
А до тада?
Превозници не могу, закон је изричит, сами да коригују ред вожње, нити да возе измењеном трасом без сагласности надлежног министарства…
Неки превозници то не поштују и возе без сагласности.
И људи и аутобуси жељни добрих друмова, сити пакла Ибарске магистрале.
То ће премијер разумети, као и све остале невоље, недаће и несреће овог народа. Можда ће разумети и забринутост свих привредника Србије, не само превозника, која се граничи са озлојеђеношћу Привредном комором, таквом каква је. Та комора највише ради на томе да сваки привредни субјекат у Србији силом закона буде члан ПКС и плаћа њено издржавање.
Издржавати некога ко отварање деонице аутопута, блага над благом за све грађане и привреднике у његовом окриљу, дочека без измењеног реда вожње?
Мудрост ли је измерити нову километражу (позната је још из фазе пројектовања), помножити је са дозвољеном брзином аутобуса и добити нову минутажу?
Праве мудрости, а не само правде и права, биће потребно судијама ако се, не дај Боже, на Коридору 11 догоди саобраћајка у којој страдају путници аутобуса или неко други у судару са аутобусом који нема сагласност да буде на том путу!
Ко ће бити крив? Возач? Превозник? Бирократе из ПКС и Министарства саобраћаја?
Путник?
Чија ће бити кривица ако се аутобусу, његовим путницима и возачу догоди несрећа на Руднику, на Ибарској, јер му нису дозволили на Коридор, без имало њихове кривице, а то се догађало?
Хоће ли бити крива полиција – ако поступи по закону и не дозволи аутобусима на Коридор 11 или ће бити крива полиција ако дозволи, па неко страда на Коридору 11?
То ће, слутим, премијер питати министра полиције, он ће га послати код директора полиције, овај у саобраћајну и у организовани криминал, за сваки случај, а они на патроле које даноноћно чувају коридор од крадљиваца ограде и поклопаца шахти, а на делу хватају само прекорачења брзине…
Онај са радаром у руци, неумољиво ће рећи премијеру: ”Овај радар је баждарен, има и печат, сликани сте, можете се жалити коме хоћете, до Бога, можете и код премијера да одете, ни он вам неће и не може помоћи, платите, па се жалите!”
