Зоран Шапоњић

Српска захвалница сенатору Џону Мекејну

11.03.2016.

Слушам и гледам синоћ на српској телевизији са националном фреквенцијом г. америчког сенатора Џона Мекејна. Дао амерички интервју „Гласу Америке“. Вели г. сенатор, заваљен у америчку сенаторску фотељу, да ће и „Србија и Сједињене Државе“ морати да се супротставе Путиновом великом пртиску на Србију“! Каже још, „ми, Американци, ми не желимо ништа од Србије, само хоћемо да постане земља одрживе демократије, док Русија, она жели да има доминантан утицај, што знатно отежава ствари“.

Заиста, да се сваки Србин у Србији расплаче! Америка, значи, не тражи ништа од нас, она нам само великодушно даје. За разлику од Руса. Колико само бриге за Србију, колико љубави, колико родитељске тј. сенаторске нежности, колико доброте, колико пажње упућене свакоме од нас појединачно! И, како је само једно писмо довољно да заблудели Србин утуви неке ствари. Да схвати.

О, г. сенаторе Мекејн, како да вам се одужимо?

Како да вам узвратимо љубав? Шта да учинимо, свако од нас Срба појединачно да вас још више волимо и ценимо? И шта да урадимо, да ми заблудели, окајемо грехе према вама, што вас нисмо довољно волели? Шта да урадимо да нам ваш лик, ослободиоца и браниоца Србије и српства нон – сто стоји пред очима као звезда водиља?

Да ли ће бити довољно да вам свако од нас Срба, и свака Српкиња, појединачно, напишемо по једно љубавно писмо?

Да вам захвалимо на свему што сте за нас учинили, трудећи се, ево већ годинама, улажући огромне напоре да од нас начините „земљу одрживе демократије“ и да нас одбраните од Путина.

Ганут вашом очинском љубвљу, г. сенаторе, пошто сам синоћ на телевизији видео и чуо вашу поруку, а затим је више пута прочитао, да је што боље утувим у ову српску луду главу, ја вам. г. сенаторе, мада невешто, тражећи биране речи, и пишем ову захвалницу, сада свестан а до јуче несвестан вашим добрих намера.

Захвалан сам вам, уважени, најпре, што нам отесте Косово. Шта ће Србији њена родна кућа, кад у новом свету који ви правите порекло, историја, традиција, нису ни важни. Само оптерећују. И, истина је, г. сенаторе, као што велите, нисте нам га ни тражили, узели сте нам га сами. Ви, заиста, као што кажете, ништа „не желите од Србије“ ви дођете и узмете шта вам треба. А, све за нашу добробит.

Захвалан сам вам, увежени, и за оне бомбе, јер, спрам руског притиска који тренутно трпи Србија, оне су ништа. Хуманитарна помоћ. Ја, г. сенаторе, ево, сад док ово пишем, и док читам вашу нову простосрдачну изјаву, нисам више сигуран јесте ли ви оно нас уопште бомбардовали 1999. године, или је то само руска пропаганда која се угњездила у ову моју луду српску главу.

Ако више знам јесу ли оно заиста ваше бомбе падале на наше главе, или је то руски спин, ево, бог ме убио… Можда бомбардовања није ни било, него, убедили нас Руси својом поганом пропагандом, само да поремете љубав Срба и сенатора Мекејна. Извините г. сенаторе што сам уопште сумњао у вас.

Пребирам по глави мистер сенатор, и, све ми се некако помешало и сећања на ’99, и ваша блиска љубав коју јутрос осећам јаче но икада раније, и ваша брига за моју и будућност моје фамилије коју ћемо имати тек, када уз вашу помоћ постанемо земља „одрживе демократије“.

Просветљен вашим писмом и поруком љубави Србима, сад нешто размишљам, мора да су и оне приче о уранијуму руски спин. Па вас зато, г. сенаторе, молим да нас, заједно са нама Србима, заштите од прљаве руске пропаганде. Тек јутрос схватам да је ваша љубав према Србима јача и од осиромашеног уранијума. Како сте ви добар човек г. Мекејн…

И колико вас Срби мало разумеју. Вероватно би се ваша брига, ваша љубав, ваша пажња пре примила код Срба да није Руса. Радује ме што сте пре мене пропознали проблем, дакле, потребно је само уклонити руску пропаганду и Путинов притисак, а онда ће ваша, сенаторска љубав преплавити поља и ливаде Србије, поништити учинак оног осиромашеног уранијума који на нас нисте ни бацили, онда ће Србија постати једна велика цветна ливада „одрживе демократије“.

Хвала вам г. сенаторе! Ево, још бих вам писао, него, понестаје ми пробраних речи…

И, да, ево, утувио сам у ову моју луду српску главу ваше речи „да су Сједињене Државе уклониле Башара ел Асада с власти и одржале контролу над ситуацијом у Ираку, не бисмо се суочавали са актуелном избегличком кризом“.

Хвала вам добри и поштени г. сенаторе! Можда, да сте 1999. уклонили нас Србе не бисте сад морали да нас браните од Путина и трошите ваше драгоцене америчке ресурсе?