Ранко Пивљанин
Сребреничка порота
Нису у суботу у Сребреници сахрањени само посмртни остаци 136 бошњачких жртава, већ и нада да ће место једног ужасног злочина једном престати да буде предмет манипулације, злоупотребе и даљег стварања зле крви!
Осим мајчинског бола за изгубљеном децом, слабо је шта тамо било искрено и непрорачунато.
Почев од атмосфере коју су претходних дана загревале разне резолуције, филмови о Сребреници извађени из нафталина, баражна размена тешких речи до плејаде сребреничких говорника који као да су дошли само да би сваки појединачно изговорио ту страшну реч геноцид како би се она занавек приписала једном народу. Који би, ваљда, тек после тога могао са оним другим народом да живи у слози и љубави!
Оно што је требала бити комеморација и обележавање трагедије, на моменте је личило на судницу на отвореном са све тужиоцем(Серж Брамерц), судијом (Теодор Мерон), а из Београда је стигао и осумњичени у лику српског премијера коме је, пре истражног поступка, пресудила порота окупљених каменујући га.
Да не помињемо „сведоке-сараднике“ попут Вилијама Била Клинтона који је својевремено као председник Америке трговао животима Сребреничана, а сада им изнад гробова држи говоре.
И сви су се они на крају дана покупили и отишли у своје удобне животе,
остављајући Бошњаке и Србе да се сами носе са својим омразама и дуговима.
Ништа не може на силу, па ни помирење!
Можемо ми пружати руку помирења колико хоћемо, али неке друге руке су у наше име убијале у Сребреници и тај белег је и на нашој савести!
Могу Бошњаци да упиру прстом у Србе као планетарне злочинце, али то неће потрти чињеницу да су по Босни кукале и српске мајке!
Кад они једни другима то признају, у тишини, без сведока који су свратили да мало плакну сопствену савест и извињивача по дужности, тек тада им може бити боље.
Не мире људе намештене манифестације и судови, него живот!
Биографија
Ранко Пивљанин
Рођен 1967. у Пљевљима, сатиричар и новинар. Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду, студирао и југословенску и светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Сатиричне прилоге објављивао у београдским дневним новинама, радију и телевизији. Аутор „Ошишаног јежа“ где је неколико година био запослен, заступљен у домаћим и страним антологијама сатире и превођен на више страних језика; освојио неколико првих награда на сатиричним конкурсима, проглашен за најбољег младог сатиричара Југославије 1992. године. Живи у Београду и ради у компанији „Ringier Axel Springer“ као репортер, коментатор и уредник дневних новина „Блиц“.