Још једном: хајде да не вичемо једни на друге, него да мирно попричамо.
Тако је, у праву сте – срамно гласање Црне Горе.
Међутим, постоји ту једна важна нијанса.
Да ли је „ова Црна Гора“ стварно наша, па да се због ње стидимо?
Па није.
Да ли смо се ми Срби изборили за право да у „овој Црној Гори“ пресудно одлучујемо?
Па нисмо.
А зашто нисмо?
Па зато што немамо реално политичко јединство. Зато што „многи Срби“ од једних до других избора расипају гласове на политичке анонимусе који истог трена окрену ћурак наопако, па су онда ти „многи Срби“ страшно љути и разочарани, као данас.
Ствари су прилично јасне. У данашњој Црној Гори, нажалост, постоје политичке групације које су према Србима отворено непријатељски расположене. Постоје и групације које су равнодушне и потпуно им је свеједно да ли смо и колико смо дискримисани. То су чињенице.
У складу са тим чињеницама треба и да се понашамо. Свако нека ради свој посао.
Да би се положај српског народа у подијељеној, вишестраначкој, парламентарној Црној Гори заиста битно поправио, нема другог пута осим реалног окупљања око сопствених националних интереса, то јест око оне политичке снаге која ће имати храбрости, мудрости и стрпљења – и довољно гласова на изборима – да те интересе уздигне на државни ниво. Заједно са тробојком.
Тим путем, чини ми се, тек смо кренули.
А до тада, приписивати читавом српском народу у Црној Гори кривицу због срамног гласања црногорске владе, то вам је исто као кад бисте српском народу у Републици Српској приписали кривицу због срамног гласања владе Босне и Херцеговине. Глупо, зар не?