Зоран Шапоњић

Срам вас било мађарски „јунаци“, срам по сто пута!

16.09.2015.

Желудац ми се вечерас преврће док гледам оклопљене мађарске јунаке како пендрецима премлаћују жене и децу, новинарке београдских медија, како пуцају преко жице на оне несрећнике из Сирије. Свака част јунаци! На делу сте нам данас поподне показали шта је то Европска унија, шта су људска права, демократија, шта је поштовање жена, деце, немоћних! И, још, шта је европска ароганција, шта је европска подлост, шта је Европа чији део, нећу и не желим да будем.

Данас поподне до краја је разоткривена ваша подла, покварена игра, коју играте од почетка. Данас сте показали шта је тај циљ, и шта је циљ ваших шефова са запада – да избеглице, да оне мученике оставите у Србији да овде зимују, да нам натоварите на плећа још један терет. Да под њим Србија грца још коју годину, док ви уживате у вашој унији, у нетакнутој удобности.

Преварили су се вечерас они који су очекивали, убеђивали нас да ће они мученици, тамо код вас, у границама ЕУ добити нешто друго сем сузавца, метака, пендрека, хапшења жена са бебама у наручју? Да ћете им дати кору хлеба, флашу воде? Да ће добити шта друго сем понижења? Је ли то Европска унија у коју ми Срби хрлимо, која нам поставља стандарде и одређује законе, уређује државу? Хоћемо ли и ми Срби, једног дана кад одемо у ту Европу, бити ко они Мађари које данас гледамо како бију и газе, или ћемо остати ово што смо данас, народ у коме има још помало људскости.

Искрено, нисам ништа боље ни очекивао, али, мађарски јунаци, превршили сте данас меру. Не само да сте напали оне избеглице који су пробили жицу и ушли у вашу државу, него сте сузавцем напали и оне који су у том тренутку били на територији Србије! Одакле вам право мађарски јунаци? Јесу ли вас и на то наговорили ваши шефови са запада, дали вам зелено светло? Да нисте можда планирали да уђете дубље у Србију да бијете оне који су оним мученицима дали кришку хлеба? Можда је и то ваше европско право?

Све могу да гледам, и све могу да истрпим, али, не могу да гледам и не могу да истрпим да неко оклопљен, са пушком, са пиштољем у руци, са пендреком у другој бије жене и децу, кад децу избеглица, нисам видео својим очима, али сам прочитао на неком сајту, баца преко жице, назад у Србију. Мађарски јунаци!

И, можда бих и помислио да сте јунаци, храбро сте данас пребили моју колегиницу из Београда Јовану Ђуровић, да вас пре пар година оне кишне, октобарске ноћи нисам гледао у Зупчу. Вас 200 оклопљених и наоружаних до зуба, иза вас оклопни транспортери, и немачки тенкови, изнад амерички хеликоптери, а испред стотину голоруких Колашинаца, поседали на ледени асфалт.

И, као, нешто сте те ноћи наступали мађарски хероји, али, нисте ударили. Победили вас голоруки Колашинци. Па, што те ноћи, не ударисте пендрецима на њих, мађарски јунаци…

Лакше је на жене и децу, на колегиницу Јовану Ђуровић. Њој сте пребили обе руке, истукли и сниматеља са камером у рукама и тонца РТС-а, заиста дело вредно стандарда Европске уније. Незабележено јунаштво.

И, шта да вам још кажем мађарски јунаци, сем, срам вас било по сто пута!