Зоран Шапоњић

Споменик Миру Баришићу, слика и прилика ЕУ!

02.08.2016.

Није данас, три дана пред годишњицу српског страдања у „Олуји“, право питање за Србију шта ће Хрватској споменик усташком терористи Миру Баришићу, шта ће Хрватској рехабилитација и канонизација усташког кардинала Алојзија Степинца, шта ће Хрватској ослобађајућа пресуда злочинцу Бранимиру Главашу, шта ће Хрватској још једна свечана прослава злочина „Олује“ уз све Томпсона и његове усташке песме.

Право питање за Србију данас јесте – шта ће Србији таква Европска унија чији је Хрватска, ако не варам, нераздвојиви део? Европска унија у којој се дижу споменици терористима и убицама амбасадора, у којој се ослобађају злочинци, у којој се отворено славе и фашизам и нацизам, у којој је протеривање стотина хиљада немоћних, жена и деце, јуначки подухват? И, је ли време да Србија мало застане на свом европском путу, стави прст на чело и добро се замисли куда је то кренула, куд даље и има ли српски пут алтернативу и коју.

Јер, споменик убици амбасадора Владимира Роловића у сред Хрватске није само лице Хрвата и Хрватске, то је, пре би се рекло, лице данашње Европске уније. Тај споменик је слика и прилика данашње лицемерне и покварене Европске уније!

Зашто? Зато што се грдно вара свако ко мисли да су Хрвати на своју руку дигли споменик терористи Баришићу, да су на своју руку рехабилитовали Степинца, да су на своју руку ослободили Бранимира Главаша, да су ти потези одраз хрватске храбрости… Ти потези, као и они који ће ускоро уследити, тотално повампирење фашизма, усташтва, стање су хрватског духа, али су, свакако, учињени на миг оних који креирају данашњу светску, па и политику ЕУ! И, тога Србија данас мора бити свесна.

Грдно се варају и они који мисле да ће Европска унија, да ће Федерика Могерини, Жан Клод Јункер, Мартин Шулц и остали ЕУ главаши које је Србија писмом упозорила на отворену антиспрску кампању и хистерију у Хрватској, на повампирење усташтва и фашизма у овој земљи, реаговати, да ће Хрватима рећи и једну једину реч. Нема од тога ништа.

Разлог је једноставан и јасан – лицемерју ЕУ нема краја! Канал који раздваја Србију од ЕУ много, много је дубљи, него што то ми мислимо а православна, традиционална Србија, једноставно, није добродошла у ЕУ. Политике великих сила и српских непријатеља не мењају вековима, а само ми, наивни, мислимо да неке промене и разлике има. И, не знам шта је још потребо да се деси па да схватимо да ЕУ не види, да се ЕУ не тичу српске жртве 20 века… Због свега тога ЕУ и њени главаши неће ни прстом мрднути па може Србија да пише и стотину писама.

Зато су данас геј журке и баханалије европских туриста на хрватском острву Паг, на месту страшног српског страдања, на месту невиђених усташких покоља, таман слика и прилика и лице и Хрватске, али и лице Европске уније. „Луде геј журке“ на месту на коме су Срби и Јевреји клани па бацани у море, нису само скрнављене сећања на жртве, нису ругање мученицима, та реклама је слика и прилика данашњег света. Порука и оних који те скарадне манифестације организују, порука оних који на њих долазе, порука оних који на њих ћуте и не реагују да, ето, српска глава не вреди колико и главе оних који су нам постављени за узоре у демократији, у напретку, у цивилизованости…

Као што ни ископане очи сребреничког судије Слободана Илића, ни сведоци, живи, не вреде ништа. Насер Орић, коме се, као, суди у Сарајеву за тај злочин, пуштен је да се слободно шета светом. А реакција свемогуће и свевидеће ЕУ? Немају они за то времена. Њих се то тиче. Да је ослобођен неки Србин то би била сасвим друга прича.

Ко ове поруке ЕУ не схвата и није заслужио друго него да непоколебљиво и даље корача на ЕУ путу без алтернативе.

И, шта је следеће? Рехабилитација и канонизације Љуба Милоша, управника Јасеновца? И, шта ће на то рећи ЕУ? Па, неће рећи ништа, као што нису ништа рекли ни на споменик Миру Баришићу. Да је Баришић у Шведској убио америчког амбасадора, или енглеског, или немачког, не би то тако ишло…

За Србе и Србију, то је барем јасно, важе други аршини. Ако се не варам, ових дана поново нам је скренута пажња да без решавања „случаја паљења амбасада“ нема нама од ЕУ ништа, а колико сутра, не сумњам, поново ће неко покренути „случај браће Битићи“…

Кога је још у демократској и цивилизованој Европи брига за ископане очи судије Илића!