Само делимично је у праву историчар Предраг Марковић који је рекао како ставове Соње Бисерко и ријалити емисију „Парови“ не вреди коментарисати, а поводом интервјуа председнице Хелсиншког одбора у Србији који је дала часопису Матице Хрватске. И у коме је резолутно утврдила како је цела српска историја лаж, како су Срби антисемити а српски комунисти, заправо, четници, како су растурили Југославију и како су неспорни кривци за сва зла која су се догодила и њима и народима са којима су живели заједничкој држави.
За разлику од ријалити јунакиња које сублесастим изјавама и фотографијама својих женских атрибута испуњавају дуплерице новина, Соња Бисерко је нека врста НВО старлете која је себи приграбила арбитрарно право да о српском народу, а сад ево и о његовој историји, говори у само једном суперлативу: све најгоре.
И није исто говорити о обиму груди и величини задњице и о, малтене, генетском дефекту целе једне нације коју је Бисерко описује као јединог Квазимода југословенске трагедије.
У њеним изјавама, наступима и ставовима легитиман критички став је замењен блаћењем из ког провејава мржња, док су валидни аргументи уступили место паушалним и острашћеним констатацијама, а крајњи циљ таквог ангажмана познат је само њој.
Јер, ако је госпођа Бисерко мислила да ће тим тешким дисквалификацијама отворити очи „заблуделог“ српског народа, на погрешном је трагу. Само је потрошила „челенџ“ да некад каже нешто критички што заиста стоји.
Ако, пак сматра, да је допринела помирењу сведочењем у оптужби за геноцид против земље у којој живи, није баш уверљива. Јер, ко би тако чист и моралан, уопште могао и да буде грађанин једне такве творевине.
Далеко од тога да су Срби свеци, али тешко да баш Соња Бисерко има ореол изнад главе да би пресуђивала о њиховој грешности!