Баждарење полиграфа

САРАЈЕВО, СИРИЈА И ЗВОРНИК –
КАО БАКИР, ИСИС И ИБРИЋ

29.04.2015.

• Бакир Изетбеговић издејствовао да Емир Кустурица напусти територију Турске као непожељан, као и да Милорад Додик не добије чак ни дозволу за прелет те државе на путу ка Јерменији. Бурно је реаговао када су Срби, на Бајрам 2010. године у Зворнику вређали и тукли Бошњаке који су пошли у џамију, а када је у Зворнику вехабија убио једног и ранио два српска полицајца, да би и сам био убијен, Бакир ћути ”као и отац му Алија”, како већ говоре и његови сународници којима је дозлогрдио…

Пре него што је Нердин Ибрић из села Сапна, код Зворника, наоружан пушкама и пиштољем упао у полицијску Станицу у Зворнику (Република Српска) где је уз повике ”Алах уекбер” убио српског полицајца Драгана Ђурића и још двојицу ранио – пре него што ће и сам бити убијен, неколико дана раније, полицији Републике Српске из Министарства за безбедност БиХ стигла је ”депеша” под ознаком: ”ВРЛО ТАЈНО”.

У тој депеши писало је да ”може доћи до терористичких напада негде на подручју БиХ…”

”С тим у вези, молимо вас да подигнете степен опреза у наредном периоду, а посебно када су у питању међународна представништва, вјерски објекти, јавна окупљалишта те војни и полицијски објекти. Напомињемо да у овом тренутку не располажемо информацијама које би указивале на конкретне нападе.”

Након ”конкретног напада” који се, на жалост, збио – Драган Мектић, министар за безбедност БиХ, ону ”врло тајну” информацију саопштио је јавности у контексту: ”Упозорили смо”, а истим тоном изговорио је то и Високи представник Валентин Инзко, подсећајући на напад у Бугојну и америчку амбасаду у Сарајеву.

Е, неће баш бити, господо, да је Република Српска нека варошица у Србији, с краја 19.века, у коју ”стиже депеша о сумњивом лицу” и ”кљуканој династији”!

Депешом какву су послали, из Министарства за безбедност БиХ обезбедили су само себе, али и ”алиби” за све остале, све до непосредног извршиоца терористичког чина…

Ту, код квалификовања оног што се догодило у Зворнику, настаје заплет који, више него егзактно, доказује ко је одговоран за ”заплет”. У већ цитираној депеши најављује се ”могући терористички напад… на станице полиције”, а у првим реакцијама званичног Сарајева – реч ”тероризам” избегава се на све начине: то је злочин, то је кривично дело, то је убиство, то је освета – то је све, само не тероризам! Бакир Изетбеговић, Драган Човић и Младен Иванић, троглаво Председништво БиХ, користи термин ”кривично дело”, Денис Звиздић, председавајући Већа министара БиХ, изговара ”злочин”, Ријасет Исламске заједнице поручује да ”ратни злочини не смеју бити изговор за злочине” (о том ставу касније), министар спољњих послова БиХ, Игор Црнадак, каже да је то ”тероризам против активирања споразума БиХ о продруживању ЕУ”, а речени Драган Мектић цели дан понавља ”како су у Министарству безбедности БиХ имали одређене најаве”… Шта би урадио да је имао ”неодређене најаве”?! Да ли би полицијским испоставама јавио да посебну пажњу обрате на ”свастикин бут”?

У Републици Српској тај је чин врло јединствено доживљен и оквалификован као – акт тероризма. И није то био уобичајени пркос централној власти у Сарајеву, већ настојањима да се тероризам назове свим именима осим својим.

Са провлачењем својих извештаја кроз ”омекшиваче” први је кренуо ”Дневни аваз”, који је тешку ситуацију у Зворнику и БиХ покушао да релативизује – тврдњом да је Нердин Ибрић убио јер су му Срби убили оца када је имао само годину дана – а ту тезу својим саопштењем форсирао је и Ријасет Исламске заједнице, којег смо већ поменули.

Чињеницу да је полицајцу Драгану Ђурићу, којег је Ибрић убио, отац такође убијен у рату, од припадника ”армије БиХ”, ”Дневни аваз” и остали авази исте фреквенције – прећутали су… На крају јучерашњег дана, ”Аваз” је, полако, одустајао од идеје да је Ибрићев чин ”постратни синдром”, не због потешкоћа у поређењу две готово идентичне судбине два човека којима су родитељи убијени у рату, из које се тешко извлачи закључак о ”добром” (Ибрићу) који је морао да убије и освети оца, и ”лошем” (Ђурићу) којем је отац такође убијен, али он никога не убија због тога…

”Авазов” и проблем БиХ је Халима Ибрић, Нердинова мајка, која пред камерама Н1 ТВ ни у једном тренутку није поменула смрт свог мужа, Нердиновог оца, као могући мотив. Била је врло директна: – Сви смо му говорили да ако хоће да поштује Бога и клања, то може и овде, у Сапну. Шта ћеш тамо?! (У Дубници, код Калесије, нап.) Немој тамо ићи, упутиће те где не ваља! Говорила сам му да ће то донети смрт и њему и мени… Они се тамо представљају као људи на правом путу…

Један од тих људи, Авдулах Хасановић, ухапшен је јуче као могући Ибрићев саучесник или инспиратор (који је хапшен након повратка из Сирије, где је ратовао), а синоћ још један ”прави”, у Калесији…

”Правим” се, ваљда, представља и Бакир Изетбеговић, за кога кажу да је ”утихнуо у нападима на Републику Српску, од када има Иванића и Босића”. Више је него приметно да се Изетбеговић није огласио поводом трагичног догађаја у Зворнику, већ је остао иза саопштења трочланог Председништва.

А 2010.године, 8.августа, на Бајрам, када су у Зворнику Срби вређали и претукли Незира Дардагана и његовог сина Фехима који су пошли у џамију, Бакир се истог дана огласио: ”Овај напад неминовно подсећа на злочине над Бошњацима и прогоне с почетка агресије на БиХ, те наново буди страх и зебњу код бошњачких повратника у Зворник и друге делове РС. Захтевам да све надлежне полицијске и правосудне институције хитно ухапсе и казне починиоце овог гнусног злочина”.

Бранко Зекић из Осмака је ухапшен, процесуиран и осуђена на три месеца затвора. Пресуду изрекао судија Основног суда у Зворнику, Фикрет Мујкић, оштећени и Сарајево незадовољни казном, ”али другачије нису ни очекивали од Бошњака у српском суду”…

Таквог Бакира, његови сународници већ гледају и ”другачијим очима”, као Мирсад Кебо, потпредседник Федерације БиХ, који је надлежним органима поднео пријаву (са фотографијама!) због шпијунаже: доставио је фотографије седишта иранске обавештајне службе у Зеници, а одакле је функционисао регионални прислушни центар којег је посећивао и Изетбеговић, а кога Кебо назива ”радикалним вођом”.

Од Бакира се, пак, очекивало више са лидерске позиције коју је наследио: са те је позиције успео да издејствује проглашавање Емира Кустурице ”непожељним” у жирију филмског фестивала у Анталији; успео је да спречи прелет председничког авиона Милорада Додика преко територије Турске – на путу ка Јеревану, на оболежавање стоте годишњице геноцида Турака над 1,5 милиона Јермена…

Чији је ”успех” Зворник и какве ће последице имати – видеће се врло брзо, толико брзо да Бакир Изетбеговић неће ни схватити колико предано ради против свог народа, а у корист Републике Српске – којој блокира право на Дан државности, на пример, а сада ће тешко одбранити увођење безбедносног атрибута државности Републици Српској! Антитериристичка јединица и сопствена обавештајна служба нису потребни републици Српској да би рушила Дејтон или Сарајево, већ да чува своју државу и државност од тероризма.

Да су одмах по добијању оне немуште депеше на улице извели полицајце под пуном опремом и са пушкама у рукама, пред све државне институције и на ”јавна окупљалишта”, како би у Сарајеву назвали Додикову власт и њега самог? Тиранином? Терористом?

Овако, заиста је јасно да Република Српска заиста није варошица у Србији, нити у Босни, нити Бакири и њихови стратези и високи стратези могу рачунати на среског шпијуна Алексу Жунића…. У новој подели, могу бити срећни ако им допадне и онај ”свастикин бут”.