Не посвећујте превише пажње комичној страни ових Спајићевих егзибиција. Рецимо да се он правда брату у туђини „који га зове сваке неђеље и пита што се глупира са будалама“.
Опасније се игре овдје играју. Спајић је само шапица будућег чудовишта.
Ево каквог.
Сјећате се, Ђукановићев ДПС је на нашу Цркву насрнуо глупо и грубо, изазвао општенародни револт – и изгубио.
Поучени искуством, а охрабрени млитавом и кукавичком тзв. новом влашћу, српски непријатељи сад имају другу, много перфиднију тактику.
Цркву лукаво заобилазе, као: не интересује их, није то главна ствар. Да би све изгледало безазленије, спремни су чак да у своје мрачно окриље припусте неке њене „умјерене и заиста демократске“ фаворите, неке нове здравкише. Анестезија!
А дотле, испод жита, то јест испод преговарачког стола, чине све да реалну политичку снагу српског народа екстремизују и маргинализују, да нас лише свих полуга власти и одлучивања, а тиме и могућности озбиљног отпора, како би на миру кренули у нови обрачун СА НАМА И НАШОМ ЦРКВОМ, све легално и легитимно, све европејски и демократски.
P.S.
Упознао сам овог љета неколико посланика „Европе сад“ и „Демократа“. У најљепшој атмосфери, поред наших светих храмова. У друштву наших владика. Причали као браћа. Нећу, не могу и нећу да вјерујем да су лагали. А Бог зна.