Ранко Пивљанин

Референдумске игре

06.09.2016.

Најављени референдум у Републици Српској тресе Балкан и људи се, избомбардовани вестима, саопштењима и ургентним српско-српским консултацијама, с правом питају хоће ли се тог 25 септембра обрушити Романија, Јахорина и Авала приде. Анализирајучи слична трешења гора – неће, само ће мало скочити мишји наталитет.

А шта се то тако страшно спрема, да га само рихтери могу измерити. Објава рата остатку Босне и Херцеговине? Отцепљење Републике Српске и њено припајање Србији? Ништа од тога, само референдумска провера потпуно бенигне ствари да ли народ подржава да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске. ( Да објаснимо, то је дан када је на Палама 1992. Године, након занемаривања воље Срба од стране Бошњака и Хрвата, проглашена Српска Република БиХ, која ће осам месеци касније бити преименована у Републику Српску).

Узгред, сувисло је и питање чему референдум кад се тај дан и до сада славио, али је ваљда до тога дошло јер је Уставни суд БиХ, под притиском судија са стране, донео одлуку којом забрањује прослављање овог датума под изговором да у нечему није у „духу Дејтона“. Како, то сами Бог и Валентин Инцко знају! А и Милорад Додик би да одржи кондицију у нервирању Инцка и другова.

Није јасно ни како би та прослава била спречена, осим ако се међународне снаге стационарену у БиХ, на челу са све високим представником, тог 9. јануара не би растрчале по РС, па кренуле да скидају заставе са јарбола и забрањују деци да рецитују пригодне песмице.

Ради се овде о нечем другом. С једне стране, испипава се тврдоглавост Милорада Додика и проверава колико је далеко спреман да оде у некооперативности са газдама босанског вилајета, а с друге се тестира став Србије као патрона РС који је, након састанка са лидерима РС, смушено формулисан као „ни мешање, али ни подршка“, за шта народ има много бољу констатацију, али није за помињање на овом месту. Истовремено, одржава се стање контролисане тензије што је, упркос свим заклињањима у стабилност, овде постала константа (бело)светске политике. А пошто је тог 9. јануара истовремено и значајан црквени празник, могло би се референдумско питање преформулисати у „да ли сте за то да 9. јануара славимо Стевањдан“? Можда је Свети Стеван у „духу Дејтона“.