Када Запад пожели нови рат на Балкану, ухапсиће Рамуша Харадинаја по српској потерници и изручити га Београду.
Можемо ли то, некако, спречити?
Како ли иде по међународном праву и по тим потерницама: може ли Београд да одбије преузимање Харадинаја..?
Видели смо да се, на примеру Француске, може одбити његово изручење Србији. Због тога је Влада Србије казнила Французе тромесечном забраном нашим министрима и функционерима да путују у Француску. Следствено таквој политици Србије, можемо очекивати да једног дана Влада Србије одбије да преузме Харадинаја и суди му. За казну!
Није важно што је он злочинац и кољач, важније је то што је у Хагу ослобођен сваке кривице. Нећемо, ваљда, веровати нашим жртвама, него Хашком суду! Да је недужан, то би могли да потврде и оних 12 албанских сведока, да су остали живи…
Како ћемо, сутра, када Београд буде домаћин самита регионалних премијера, дочекати и угостити премијера Косова..? Или нећемо правити такве самите док је он премијер? Хоће ли Срби, који су гласали да Рамуш Харадинај постане премијер, сада бити осумњичени као његови сарадници или јатаци..?
Или као партнери..?
Хоће ли Срби на Косову сада добити своју Заједницу општина, за коју се Србија са својим преговарачким тимом изборила у Бриселу? Или ћемо добити Исмаила Морину, да би међународна правда и српска сујета биле задовољене..?
А жртве?
Нови косовски премијер је велики лицемер, када у Скупштини Косова говори српски! Тиме нам у лице каже да је разумео Србе који су молили за милост, пред клање. А сада се, на језику потернице која је расписана за њим, обраћа ”српској мањини”, што је, додуше, термин који користи и премијерка Ана Брнабић, када говори о косовским Србима: они су мањина!
По председнику Србије, Александру Вучићу, пак, Срби никако не могу бити мањина у својој држави, али… ”Београд се неће мешати у одлуке Српске листе на Косову, јер они знају шта је за њих најбоље…” А Српска листа је ”пре одлуке консултовала власт у Београду…”
Како год, они знају шта су једни другима рекли о свом новом партнеру.
Марко Ђурић, директор канцеларије за КиМ, овако је то образложио: ”Срби на КиМ бирају између куге и колере”.
Је ли Харадинај куга и колера?
Важно је знати, због пелцовања наше државне делегације када, предвођена Марком Ђурићем, оним ”Часним возом” крене на инаугурацију Рамуша Харадинаја, на Косово…
Можда заједничка делегација, предвођена Харадинајем и Ђурићем, положи венац на Кошарама?
Могао би Ђурић, форе ради, да обује беле патике, као Еди Рама..?
Ал’ да не изађе из воза у Топчидеру, пропао би фазон са патикама…
Да се уозбиљимо, мало:
Вељина НС честитала је СНС-у на избору Харадинаја, ”чиме је дат пун легитимитет злочиначком косовском премијеру и призната независност Косова, а уз помоћ посланика ваше Српске листе”…
Постали партнери у власти, практично, примећује Веља Илић, али тек након што је он престао да буде партнер у власти!
Три министра са Српске листе партнери у Рамушевој Влади!
И још мало озбиљности, али по Његошу:
”Бој не бије свијетло оружје,
већ бој бије срце у јунака.”
У препеву на данашњи српски језик, ”бој бије” коалиција са злочинцем…
Јесу ли то три српска ’тића, три министра у косовској влади, три Обилића, сву ту бруку на себе преузели – само да би се приближили Харадинају, да би га на некој седници распорили..?