Баждарење полиграфа

ПРАСЕ КАО
ПРЕГОВАРАЧКА ПЛАТФОРМА

21.03.2015.

• У недостатку платформе за Дачићеве и Гашићеве преговоре о приступању Србије Индивидуалном партнерском акционом пану (ИПАП) са НАТО, у одсудном тренутку наш шеф дипломатије сетио се недавне реченице премијера Вучића који је за себе рекао да је ”Ера са оног света”.

• Уз помоћ печеног прасета постигнут невиђен дипломатски успех: НАТО јединице могу на путу кроз Србију да користе инфраструктуру наше војске, али и наша војска иста права има у земљама чланицама Алијансе… То је само ”реш увце” оног прасета!

– Све што важи за НАТО трупе у Србији, која за њих отвара своје границе, путеве и војне објекте, као и посебан имунитет за војнике – да не могу одговарати шта год да учине у Србији, важи и за српску војску на територији чланица Алијансе!

То је била есенцијална изјава наших преговарача у Бриселу, Ивице Дачића, шефа дипломатије, и Братислава Гашића, шефа одбране Србије, у тешким преговирима у седишту НАТО Алијансе. Као ни српска јавност, ни двојица преговарача, изгледа, нису имали ”платформу за преговоре” иза које стоји Влада, Скупштина или председник, а не зна се ни шта је била ”црвена црта” испод које се у националном интересу не сме.

– То је најдаље што је Србија отишла у односима са НАТО. – изјавио је наш ”преговарачки двојац без кормилара”. Врх брате!

Зашто ”без кормилара”?! Зато што нико не зна да ли су или нису имали преговарачку платформу… А, у недостатку јавних информација, слутим и само по резултату преговора, слутим да је то било овако:

Пред полазак у Брисел, довитљиви Дачић испекао је прасе на ражњу да би га, онако цело, изнео на преговарачки сто у седишту НАТО: – Ево, господо, овако ћемо, уз прасе, решити односе између неутралне Србије и НАТО, који жели да нам одузме ту неутралност…

Преговарачи похрлише рукама ка прасету, без ножа и виљушки, да га рашчерече и поједу, али их Дачић, довитљивошћу коју има само главни јунак епа о брду Кале и мегдану са Турцима, сасече:

– Станите! Добро размислите пре него што почнете: наш услов је да све што ви урадите овом прасету, ми, односно Србија, можемо урадити вама и свим чланицама Алијансе! – самозадовољно и уз онај његов тајанствени осмех који каже – ”а шта ћете сад’” – стао да гледа једног по једног преговарача Алијансе.

Они – у чуду! Обилазили око оног прасета, загледали, суздржавали се, замишљали како им Дачић откида уво, ломи ногице, одваљује бут – затражише паузу за консултације. После дуга два сата вратише се за преговарачки сто где је Дачић бранио оно прасе од мува и од себе.

– Пристајемо! Испунићемо услов који сте поставили, господине Дачићу. – Све што ми урадимо прасету, ви ћете урадити нама!…

Победнички осмех са Дачићевог лица полако је чилео и сасвим нестао док је гладао како НАТО преговарачи, један по један, стадоше прилазити оном прасету са ”задње стране”, те увлаче прст у ону рупу од мотке ражња у прасећој задњици, добро њиме заврте и загребу по унутрашњости, а потом га у сласт полижу…

Е, то је постигнуто и потписано у Бриселу: ако њихових 200 авиона слете у Батајницу, на Сурчин или у Ниш, и наших исто толико могу да слете у земље НАТО; ако 50 хиљада НАТО војника на путу из Грчке ка Мађарској и даље, рецимо, прегази Србију – може и наших толико преко територије САД или Немачке, уз конак у њиховим базама… Обавезали смо се и на уништавање вишкова наоружања, само нашег, јер они немају вишкова – испуцали су бомбардујући Србију пре истека рока употребе…

У овом тренутку догодио се један ”прекид филма”, јер у причу улази и Гашић, који је до тада био у Крушевцу, а дошао је у Брисел када му је јављено да су преговори кренули по злу: – Против овог нема одбране! – констатовао је министар одбране гледајући оно прасе и оне олизане, а масне прсте НАТО преговарача. – Дачићу, морамо потписати, ја немам срца да њима урадим исто!

– Чекај! – заустави га Дачић. – Да још једном прођемо кроз материјале: пред мој полазак у Брисел, премијер је због ботокс-Бабића за себе рекао да је ”Ера са оног света”, ја сам то мало разрадио, па нашао анегдоту Ера, Турчин и прасе; Турчин је пред Еру ставио печено прасе и рекао ”све шта урадиш њему ја ћу теби”, Ера гурнуо прст прасету у задњицу па га олизао… Где сам то погрешио, морам звати Шефа…

– Шефе, све сам радио по нашој платформи, а испада да ми, то јест Србија, треба њима да гурнемо прст у задњицу, да извинете, и олижемо, али њих има много и то превазилази наше капацитете?!

– С ким ја радим, с ким водим ову напаћену Србију у Европу, а не заборављам ни Русију?!… Па, ти си, бре, требао да гурнеш прст печеном прасету у задњицу. – умало га Вучић, као Бабића због ботокса, није питао: јеси ли ти луд? – Него, шта је било било је, пробај бар да узмеш оно прасе, а када се вратиш у Србију, да изедемо доказе, а ни реч нећу да чујем у медијима, одмах почни причу како је глуп онај ко каже да те у влади не могу сменити због председавања ОЕБС-ом, реци да је то напад на мене, а не на тебе, нападни џихадисте у Србији јер их има више од сто… Снађи се, ниси мали! Хоћу рећи, јеси мали, али не умеш да се снађеш… Не, то ми важи за Синишу… У ствари, јеси мали, али се свиђаш Колинди, немој да те Тома замрзи… А, ако те неко нападне за било шта у вези са прасетом и НАТО, мене нека ставе на полиграф! Мене! Ја ћу да идем на полиграф!