Онај поп из Пожеге, непоменик чије је име сада мање битно од појаве коју персонификује, за 27 килограма дроге добио годину дана кућног притвора са наногицом.
Онај сељак из Новог Села код Куршумлије, Бојан Радовановић, добио 500.000 динара новчане казне, па казну затвора од 40 дана – због нерегистроване тракторске приколице.
Обојици правду испоручило реформисано правосуђе мајчице Србије.
И оба су пали превозећи траву: поп – канабис, да би се људи дрогирали и били задовољни животом у овој земљи, а други, сељак, превозио је сено да би краве јеле и давале млеко, људима у овој земљи.
Реформом истанчаном правосуђу Србије, већи је злочин ако до деце полицајаца, тужилаца и судија који су ослободили попа, дође млеко од крава које су јеле сено са нерегистроване приколице, а мањи злочин ако до њихове деце дође проверена, чиста дрога, пошкропљена и светом водицом, благословена руком часног оца…
Онај сељак зликовац и његова непокретна мајка, једини су становници Новог Села. Он има 27 година, изгледа као да има бар 47, гајио је 70 свиња и 25 крава. Свиње је распродао, сад ће и краве, па да иде у затвор, да се одмори од живота.
Суду у Куршумлији је отежавајућа околност била то што је полиција три пута ухватила тог сељака нерегистроване приколице, упорно дрзак у кршењу закона, проценили су.
За оног попа, тужилац и судија, у Чачку ваљда, пронашли олакшавајућу околност за 27 кила сканка: пристао да се нагоди, одао организаторе ”посла са дрогом”, како он каже, и добио наногицу. Прстом показао на Ану и Светлану Поповић, мајку и ћерку из Лопаша код Пожеге, за које се тврди да су до сада на начин идентичан поповском прошверцовале бар три тоне дроге.
Поп се, богме, прописно исповедио када су га ”причврљили” у истрази. Изворно значење наведене речи је ”стегнути, уштинути јако”, а у контексту примењеном код ТВ Немањића, ипак је поп причврљио и судију и тужиоца и полицију и српско правосуђе, до балчака!
Додуше – јесу му се сами и потурили!
Подсетимо: српска полиција је по дојави полиције друге државе пратила нарко попа и његовог сапутника одевеног као женско. У Мрчајевцима, 50 километара пре Пожеге, пресрели су њихов утомобил, претресли, нашли 27 килограма сканка и похапсили их.
Уместо да их прате до места примопредаје дроге, па да похапсе и организаторе!
Али, да су тако учинили, онда нарко поп не би имао чиме да се нагађа и тргује за наногицу!
По том шаблону, полиција из Куршумлије требала је да пресретне последњег сељака Новог Села са товаром сена на нерегистрованој приколици, ухапси га и притвори, сено и приколицу одузме, а он се истог дана нагоди са тужиоцем и призна којим је кравама носио траву, они га пусте из притвора и за казну врате на робију, у шталу…
Нема у нашем правном систему нимало креативности, да има било би и правде. Могли би, понешто, да науче и од попова: онај пожешки је у истрази рекао да црква не неплаћује транспорт дроге, али људи обично дају по 5.000 евра…
То је мало више од суме коју реформисани правни систем државе Србије потражује од оног сељака који ће по повратку из затвора и сам почети да ”ваља траву” до штале, јер приколицу не може да региструје.
А, да нам је правосуђе заиста реформисано, чачански тужилац и судија отворили би истрагу због траљаво вођене истраге која није одвела до организатора, него до нагодбе.
И када би судија из Куршумлије рекао: сељака Бојана Радовановића послао сам у затвор, јер је тако по закону, а са њим саосећам толико да ћу водити рачуна о његовој мајци и кравама, док не одужи своје и изађе из затвора.
Тако нешто не би прогутао ниједан српски полиграф.