Перо Симић

 Помпезни и надмени памфлети  Шаровића и Бореновића

06.06.2021.

Да је забрињавајућа политичка неписменост, незрелост, али и још чешћа злонамјерност  опозиције у Републици Српској  увјеравамо се из дана у дан те тако и након јучерашње посјете српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика Београду. Ову посјету лидери опозиције, прије свих политички метузалем Мирко Шаровић и искусни продавац кравата који је уточиште покушао потражити у политици Бранислав Бореновић, иначе познати по својој интелектуалној празнини, искористили су злонамјерно, као и до сада, да на миг својих ментора у јавни простор Републике Српске, путем београдске телевизије са бијељинском адресом која се годинама бави искључиво покушајем урушавања патриотског потенцијала Додика, убаце и овај пут исконструисане неистине, фалсификујући Додикову причу за „Спутник“ о Дану Републике, 9. јануар.

Њихова и фрустрираност њихових ментора Милорадом Додиком, који не гледа кроз туђе наочаре и који на ствари гледа „српским очима“ и смије да понови да воли неизмјерно матицу Србију, како то рекоше умни Срби, није им дозволила да Додикову изјаву прихвате као што је то исправно прихватила и протумачила велика већина наше јавности, већ су посегнули по ко зна који пут за конструкцијама и обамањивањем јавности. То што, рецимо, Шаровић и Бореновић раде не чуди, јер су у више наврата до сада показали да имају више разумјевања и схватања за политику сина Алије Изетбеговића, него за државничке кораке које предузима Додик. Политички импотентна опозиција и њихови ментори осудама Додикове изјаве потцјењују памет и интелигенцију свог народа који је добро схватио Додикову поруку свима онима који оспоравају 9. јануар као Дан Републике Српске. Такве је Додик, који Републику Српску годинама држи на највишој коти српског становишта, само навео на размишљање шта би могао да значи 15. фебруар и за Републику Српску.  Управо је он последњи српски политичар кога би неко могао приморати да промијени датум обиљежавања Дана Републике, 9. јануар. И ту све злонамјерне конструкције опозиције престају.

Уосталом јасно нам је када у Федерацији БиХ кажу да их брине хипотетичка изјава Милорада Додика о могућем заједничком обиљежавању Дана Републике јер може да упућује на уједињење Српске и Србије. Је ли та хипотетичка могућност брине и Шаровића и Бореновића, чим се ето и они, по обичају, прикључују бризи политичког Сарајева.

Занимљиво је рећи и да се све то дешава у дану када је Милорад Додик посјетио и престолонасљедника Александра Карађорђевића у Београду који му је јавно одао признање за несебичну одбрану Републике Српске свих ових протеклих година, као и за потврђивање развијене и слободарске свијести српског народа у Републици Српској.

И да се за кратко вратимо у прошлост. Ко је учинио све да народ у Републици Српској поврати самопоуздање, побједнички и слободарски дух и, како то кажу умни Срби, који је заслужан што је Република Српска прерасла у Српски Пијемонт. Свакако нису Шаровић и Бореновић, већ Милорад Додик.

Занимљиво је констатовати одакле у последњих годину дана толика храброст опозиционим лидерима у Републици Српској да се, служећи се конструкцијама и памфлетима, свакодневно баве Милорадом Додиком које редовно пласира београдска телевизија са бијељинском адресом, и то увијек када се Додик врати из Београда. Не мирише ли то на покушај да се покваре добри односи Републике Српске и Србије, Милорада Додика и Александра Вучића.

На крају овог текста, да би сликовитије дочарао потезе ове двојице поменутих лидера опозиције, морам цитирати француског психолога Жан Франсоа Мармиона који је, између осталог, написао… „осим са ситним и свакодневним глупостима, морамо се, нажалост, суочити и са оним које се боре за првенство, с помпезним и надменим будалаштинама“. Чини ми се да су Шаровић и Бореновић управо направили то.

…