Зоран Шапоњић

Поливање Србије…

24.10.2017.

Верујем да је „цењена немачка књижевница“ и нобеловка Херта Милер, награђена синоћ дугим аплаузом после речи и ставова изнетих на трибини „Логика 29. фебруара“ у сали Југословенског драмског позоришта, у сред Београда! У Београду је то, неко време већ тако – Срби исто реагују и кад на њих бацате бомбе и кад им на главу изручите пуну кофу гована! Јер, забога, Београд је космополитски, мултикултурални град, ту може да дође ко год хоће, да вам каже шта хоће а ви да га наградите аплаузом!

Није проблем у оном што је синоћ у сред Београда изговорила Херта Милер. Разумем Немце и њихову потребу да релативизују тешке злочине које су овде, код нас у више наврата починили, не разумем нас.

Каже синоћ немачка нобеловка у сред Београда, а мислећи на 1999. годину и последње бомбардовање једног европског града у 20. веку: „Србија је сама себи нанела зло и да њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу!

Уз подсећање да је својевремено, док су на Србију падале бомбе у једном есеју, написала како „не разуме арогантни став према НАТО-у и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена“, јер „ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима“ немачка књижевница синоћ је у Београду отишла и корак даље: „На Косову и у Босни се догодило много зла уз присуство национализма и у свему томе је учествовала Српска православна црква. Била сам изненађена да се све то дешава у Југославији која је била отворена земља и у којој су људи могли да путују“.

Уз дужно поштовање према госпођи Милер, њеним годинама и наградама, не понижавање Србије и Срба и то у сред Београда, није нас пљунула у сред лица, него поливање Србије и Срба г… у сред Београда. И није проблем што је госпођа Милер то синоћ изговорила Србима у лице, проблем је што је Београд оћутао! Невероватно а да је синоћ у Београду нико није питао где смо то погрешили, какво смо зло направили, да нисмо можда псовали велики немачки народ па смо сами криви за зло које нас је снашло?

Јер, следећи логику немачке књижевнице, питање је дана када ће нам у сред Београда бити објашњено да су Срби сами нанели зло и 1941. године, да морају да живе са истином да су и тада „сами себи нанели патњу“.

Дакле, и 1999. године, као и 1914., као и 1941. криви су Срби. Не Немци, ми смо сами криви. Јер, да је неко синоћ од Срба устао у сали Југословенског драмског позоришта и питао госпођу Милер да ли међу Србе „који су сами себи нанели зло“ убраја и ону децу од пар месеци или пар година побијену немачким бомбама 1999. године“ да ли би то можда могао бити повод за ново бомбардовање Србије?

Мислите да претерујем? Не бих рекао. Цитирам речи госпође Милер, изговорене синоћ у Београду: „Ако будемо добри и пијемо чај једни са другима све ће бити у реду“.

Тако каже немачка нобеловка а онда појашњава док Београд ћути:

– „Из приче и разговора настају такође конфликти. Нисам пацифисткиња и верујем да се неке ситуације могу решити само одређеним захватима. Када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране. Када је већ тако верујем да је војна интервенција људска и морална позиција“.

Ставови немачке књижевнице изговорени синоћ у Београду неодољиво ме подсећају на нечије ставове и речи, не могу у тренутку да се сетим баш на чије…

Госпођа Милер синоћ је у Београду била баш озбиљна. Колико, потврђују и њени речи о Украјини и Русији. Ето новог поља за њено ангажовање, за нови „захват“ како би једна страна као и Србија 1999. године била поражена.

Чврсто, немачки, као да гази чизмама са челичним ђоновима, каже књижевница. Каже, а Београд ћути:

– У Украјини је много људи настрадало и верујем да би тим људима морало да се да оружје зато што се неке победе не могу тек тако извојевати. Питам се зашто постоји НАТО? Руси могу тотално да униште ту земљу…У Украјини практично не може нормално да се живи само зато што су хтели у Европску унију. Румунија је ушла у НАТО само зато што је била у страху од Русије. Сви су имали тај страх. Сви су страховали од КГБ-а и Москве.

После Милошевића треба срушити Путина, и то војно, том „типу“ треба стати на пут, то је у ствари била поента трибине у Југословенском драмском позоришту у сред Београда. Каже госпођа Милер да се надала да ће после распада СССР-а демократија заменити тоталитаризам. Али, авај…

„Није се то догодило. Путин је све изврнуо. Данас је повређен новинар који критикује Путина. Он је у животној опасности. То су ствари за које смо мислили да се неће више догађати. Ако не иде дипломатски онда мора војно да се зауставе такви типови. Тако су и Милошевића морали да сруше“.

Тако рече синоћ у Београда немачка књижевница и нобеловка Херта Милер. У ваздуху је остала да виси и реченица да су као и Срби 1999. и „Руси криви за зло које су сами себи нанели 1941. године“. Немци су 1941. ишли у Русију на излет а онда су им Руси нанели нечувена зла и варварства.

Сви су криви само су Немци прави! Приграбили божанско право да кажњавају криве.

А Београд ћути са пуном кофом изнад главе.

И, можда би немачка нобеловка могла да одржи серију оваквих предавања по Србији и региону. О томе како су Срби сами криви за све што их је снашло. Прво од предавања могла би можда да одржи у Шумарицама, па у Јајинцима, па на Старом Сајмишту, можда и у Јасеновцу… Треба и оној деци са Козаре објаснити да су сама крива…