Зоран Шапоњић

По свему судећи – тероризам!

19.11.2015.

Када помахнитали џихадиста упадне у кафић у центру Париза и рафалном паљбом из аутоматске пушке убије петоро Франуза онда је то за цео свет – тероризам! Када сарајевски вехабија упадне у кладионицу у свом насељу и из аутоматске пушке саспе по рафал у груди двојици војника, припуца на трећег, а његови саборци и идеолози са радошћу констатују да је убио једног истинског неверника (Србина), и једног муртеда, отпадника од вере (Бошњака), и да ће крв тек тећи улицама Босне, онда то можда јесте, а можда и није тероризам!

Када у Зворнику, вехабија Нердин Ибрић, уз повике „Алаху екбер“, нападне полицијску станицу, запуца на полицајце, једног убије а двојицу рани, амерички „Си – Ен – Ен“, о том догађау не објави ни слово, а занемарљив број светских медија, напад вехабије окарактерише као – терористички чин! За све друге то је тек – обичан злочин који није вредан пажње.

И синоћњи напад Енеса Омерагића на војнике у Рајловцу, један од босанских тужалаца окарактерисао је тек као – обично убиство, тек други тужилац присетио се да би ту могло да буде елемената тероризма!

Заиста, има ли краја лицемерју овог света!

Слушам малочас водитељку на једном од српских националних канала. Каже да је оно што се јуче догодило у Сарајеву „по свему судећи – тероризам“. Дакле, није сто посто, није непорециво тероризам него је – „по свему судећи тероризам“! А по чему судећи, оно што је синоћ у Сарајеву урадио Енес Омерагић (34) није тероризам? Баш бих волио да ми објасне они који тврде да је то – „по свему судећи тероризам“, зашто исту дефиницију злочина нису употребили и за Париз, Лондон, Мадрид, него су за оно што се тамо догодило одмах били уверени да је тероризам?

И, шта хоће да сакрију, чега се плаше и они из Сарајева који су у ноћи када се напад у Рајловцу догодио, сатима касније, у изјавама ТВ екипама тврдили да још нису уверени да ли је у питању тероризам или нешто друго, да „полиција ради свој посао“, да је „истрага у току“, бежећи од речи „тероризам“ као ђаво од крста. Можда чињеницу да се повећава број оних који су се у Босну вратили из Сирије, жељни освете, да је семе које су посејали муџахедини из одреда Ел муџахид проклијало и да увелико даје плодове, да идеологија и идеје Исламске државе полако али сигурно наилазе на плодно тле… Или, можда, узети аутомат у руке, убити двојицу војника, а затим у соби препуној литературе о ИД, бацити бомбу под себе није тероризам?

И, по чему се оно што се синоћ догодило у Сарајеву, разлику од оног што се десило у Паризу?

Не приметих данас ни да се светска јавност, она која је с правом била згрожена терористичким нападима у Паризу, превише узбудила истим терористичким чином у Сарајеву. Или, можда, тероризам у Сарајеву и тероризам у Паризу, Лондону или Њујорку немају исту тежину?

Или, можда, Русе и Русију не боли њихова трагедија са авионом који су у Египту срушили терористи, као што Французе и цео свет боле жртве зла у Паризу?

Зашто свет који је данима после масакра у Паризу био у бојама француске тробојке, који је, с правом саосећао с болом Француза, није макар на минут обојио своје солитере, куле и стадионе бојама руске заставе, показао саосећање са руским народом и њиховим жртвама у Египту? Да подсетим, тамо је страдало 224 људи!

Био сам у Москви 2004. године, када је читава Русија жалила жртве Беслана, ону невину децу која су изгинула под рафалима терориста, оних истих чији наследници тероришу данашњи свет, и видео сам колико је бола било тих дана у Русији, и, колико је Русија у том болу била сама. Ни застава на пола копља, ни зграда обојених бојама руске заставе!

Лицемерје, лицемерје, лицемерје…

Важи ли за све на свету, поново питам, оно што понављају сваке године у Сребреници да онај ко убије једног човека, као да је убио читав свет, или, за неке важи, за неке не важи?

У шта је то огрезао овај бедни свет, и шта нас тек чека, јер, не заборавимо, тористе, како неки дан рече Путин, финансирају из чак 40 земаља. Или, можда, то што џихадисти раде, негде јесте тероризам, а негде није.