Зоран Шапоњић
Парада УЧК у Београду!
Жао ми јутрос би, што још крај киоска, на улици, не наиђе неко да ми заждије два добра шамара! Онако људски, да заболе!
Јавља београдска штампа, читам још на улици – долази нам Тачи! Змија, главом и брадом! И то, на позив Београђана. Немају, видим у новинама, ти што га зову, ни имена ни презимена, ни лица ни образа, нити пише одакле су, али га зове, потписан испод позивнице, гле им имена НВО – неки „Омладински одбор за образовање“!
Не пише ништа у новинама, али, то се барем у Србији подразумева, Тачију требе спремити дочек, сачекати га са хлебом и сољу, можда му прострти црвени тепих, не пише ништа, можда из Омладинског одбора за образовање, захтевају да Змија у сред Београда изврши смотру Гарде Војске Србије…
Можда и то буде мало за Одбор! За амбасадоре по Београду! Можда у међувремену испоставе захтев да Змија добије и кључеве Београда, да га, пошто се поменути Одбор бави образовањем омладине, произведу у почасног дотора БУ, можда затраже и да му патријарх српски пољуби злочиначку десницу…
Тачи је долазак у Београд, јавља јутрос дневна штампа већ потврдио! Чак ће у Београду држати и предавање и то на тему – „Европске интеграције – заједно можемо боље“… А да успут, ево предлажем, кад већ долази, одржи једно предавање о – ослободилачким подухватима УЧК, да успут спомене „жуту кућу“, можда да му објавимо сепарат – „Како у заседи дочекати српску полицију, побити, а што преживи – поклати“… Или, да му у знак добродошлице објавимо књигу – „Како срушити православну богомољу, како је обешчастити?“ Боље можда све ово о једном трошку, да не долази човек други пут…
Не јавља штампа ништа, али данас касније, јавља телевизија, прете Вукчевић и Стефановић Тачију, ако дође у Београд, одмах ће да га ухапсе! Не знам да ли је вест још стигла до Приштине, ако јесте, бојим се да се Змија не унереди од страха… За сваки случај, слушам вечерас, на Вукчевића и Стефановића одмах реаговали амбасадори, рекли, ако случајно ухапсите Тачије, има да буде дипломатски скандал, а ЕУ има да се наљути, и то опасно…
Из Одбора за образовање омаладине још нису реаговали. А требало је, и то одмах. Да питају ко се то противи доласку Тачија, и да одмах предлаже да се широм Србије оснују школе за образовање српске омладине – главни предавач – Тачи, професори Харадинај и Љимај, а школе да носе име – Адема Јашарија!
Знам још сад, од тог хапшења нема ништа, залуд Стефановић спрема пендрек. Не знам што си се и јављао кад те нико ништа није питао. Кад Србија ћути, кад Београд ћути.
Сад ево, да из Одбора за образовање омладине затраже да се у сред Србије дигне споменик горе поменутом Адему Јашарију, да УЧК одржи параду Београду, кад по Бујановцу и Прешеву већ маршпирају, исто би било…
Србија би ћутала!
Да се Европа не наљути…
А душа боли. Шта би од оног некад поносног, храброг народа! Мислим од Срба…
Можда би, размишљам нешто вечерас, пред Дневник, било добро да кад Тачи дође, направимо шпалир, једни да му бацамо цвеће под ноге, други да весело машемо албанским заставицама, можда би Европа добро реаговала на то…
Зато ми и жао ваздан, што не наиђе неко јутрос крај киоска, да ми тресне два добра шамара, да ме добро заболи…
Биографија
Зоран Шапоњић
Зоран Шапоњић, новинар, рођен 1966. у Новој Вароши. Дипломирао на одсеку за новинарство Факултета политичких наука у Београду. Радио у Борби, Блицу, Гласу јавности, Куриру. За ове листове 90-их година прошлог века звештавао са свих ратишта бивше Југославије. Добитник годишње награде УНС за репортажу, 2014. добио Гран при Интернационалног фестивала репортаже у Апатину. Аутор књиге репортажа ''Љубомирова земља''. Ожењен, отац двоје деце.