Милан Ружић

Определим ли се за душу, они без ње ће ми све загорчати

06.09.2016.

Све оно што данас побеђује чини то некако губитнички. Мислим на то да су ретке победе које трају. Под овом општом навалом лоших вести, лоших људи, лошег укуса, тешких увреда, злонамерних изјава и сличних ствари, људи се са правом питају у шта се могу уздати. Закључио сам да нема много таквих људи и ствари у које се могу уздати и за које могу ишта да гарантујем, а да ми неко због тога на врат не скочи или ми изречено оспори.

Ако се уздам у порекло, потући ће ме квазиисторичари.

Уздам ли се у име, оспориће га Хрвати и понеки нерасположени ономастичар сумњивог имена и презимена.

Да се уздам у културу, поразиће ме некултура под маском културе.

Ако ли се одлучим за људскост, уништиће ме злоба.

Определим ли се за душу, они без ње ће ми све загорчати.

Уздам ли се у књижевност, укинуће књигу само да мени напакосте.

Будем ли се уздао првенствено у српски народ, ометаће ме Друга Србија.

Уздам ли се у своју веру за бољу сутрашњицу Србије, разувериће ме политичари.

Уздам ли се у статистику, потући ће ме статистичари.

Уздам ли се у време, ту су календари.

Ако ли помислим да станем иза неке идеје, прогласиће ме фундаменталистом.

Будем ли се уздао у своју љубав према отаџбини, називаће ме нацистом уместо националистом.

Уздам ли се у писце и песнике, увек ће неко да их блати и оспорава како би ме натерао да се предомислим.

Ако ли се неким случајем уздам у нешто своје материјално и опипљиво, лако ће ми то одузети.
Верујем да би свима онима који туђе узданице оспоравају највише одговарало да смо зауздани као какви коњи.

Уздам се у себе и свој рад, јер то директно зависи од мене и само за то могу да гарантујем, па тако знам да бар себе нећу разочарати. Од свега онога што није до мене, увек се уздам у своју земљу и у Бога, иако у њој већ одавно реч воде непоуздани и разуздани.