Перо Симић

Опасне брљотине узурпатора и колонисте ШМИТА

17.08.2023.

Нико више на свијету не вјерује у просвјетитељску и моралну мисију  колонизатора.

Колонизатор је двоструко неправедан јер ужива у привилегијама и то нелегитимно стеченим привилегијама, тачније речено он је узурпатор. Узурпатор гдје су поједине привилегије намијењене само и искључиво њему.

Тај ситни колонизатор свом снагом брани колонијални систем јер захваљујући њему он ужива у многим користима које је приуштио за себе.

Свака колонијална нација носи клицу фашистичког искључења, тврди Албер Меми у својој књизи ,,Портрет колонизатора  и портрет колонизованог,, додајући, „шта је фажизам, ако не режим у којем неколицина угњетава већину,,.

Професор међународне политике на универзитету Вестминстер у Енглеској, Дејвид Чендлер, у интервју за Би-Би-Си, прије двадесет година, најбоље је  осликао стање у БиХ под управом високог представника, тачније речено колонизатора.

Чендлер у поменутом интервјуу  напомиње да је Дејтонски споразум откако је потписан 1995. године, стално мијењан и дописиван, на жалост у правцу давања све већих овлашћења међународним надзорницима, мимо воље политичких представника три народа  и њихових парламената, који су наметнули стотињак закона.

Тако је створена вјештачка држава са вјештачким институцијама, које се не питају ни за најосновније ствари – попут валуте, заставе, химне , устава.

Претјерано страно мијешање отежава успостављање функционалне државе, каже професор Дејвид Чендлер, додајући да  ,, тамо гдје високи представник одлучује о свему, нема мјеста нормалном политичком животу и одговорности“. Кад би предложене реформе обезбиједиле да се чује глас народа, то не би било лоше.  Међутим и овога пута ствари се намећу споља.

Колонијалиста Кристијан Шмит, који се  без легитимитета Савјета безбједности УН-а  лажно представља као високи представник, залаже се  за политичко уређење у БиХ у којем се све тешкоће рјешавају потпуним потчињавањем поданика.

Колонијалиста Шмит  се својски свакодневно труди у својим јавним наступима да колонизованог досљедно представља као мање вриједног.

Посебно га нервира носилац ауторитета у земљи гдје као колониста дошао.

Против водећег носиоца  ауторитета у  Републици Српској Милорада Додика колонијалиста Шмит износи најбесмисленије  оптужбе.

Додик је дисциплиновао себе и није потребно да га други покушава дисциплиновати.

Додик као вођа прије свега посједује двије ствари: Знање куда иде  и способност да увјери друге да га слиједе. За њега је политика ништа друго до претварање могућег у стварно, остваривање рационалних и хуманих могућности за наш народ  које је његова мисао открила и упознала.

Нико не може да изгради своју срећу на рачун туђе несреће, господине Шмит!

Када се појави неки проблем, особа с визијом иде даље. Додик се поноси својом земљом – Републиком Српском, заступа демократију у њој  држећи се њеног суверенитета и мир, радећи на напретку своје нације.

Додик је  заступник антиколонијалног национализма. То јест национализам се не сматра извором неповјерења, сумње и сукоба, већ је прије свега снага способна да подржи јединство у оквиру сваке нације и братство међу нацијама, на основу међусобних поштовања и националних права и особина.

Што се тиче високог представника у БиХ, треба поновити  да је група других држава наметнула правила која су  изнад Устава и свих других закона БиХ и које високом представнику даје овлашћења да доноси законе умјесто демократски изабраних законодавних власти ове државне заједнице.

Додик као посвећени владар очувању и напретку Републике Српске без поговорно је  устао  у одбрану Републике Српске и агресије на њу,  која се од стране нелегалног, лажног високог представника Шмита, покушава извести на Републику Српску, дрским покушајем отимања земље из власништва Републике Српске и пребацивањем на државном власништво БиХ.

Додик је као посвећени владар Републике Српске устао у одбрану земље у власништву Републике Српске пред агресијом Шмита и његових сателита онако како је то народ у Републици Српској и очекивао.

Сјетио се при томе и изјаве предсједника Америке Џорџа (W) Буша који је једном приликом нагласио: „Ако нас историја нечему учи то је да се морамо супроставити свакој агресији или ће нам уништити слободу “.

Додик се не часећи часа супроставио агресији и хордама предвођеним нелегитимним високим представником Шмитом, која има за циљ да угрози Републику Српску, конфискујући прије свега  њену имовину у покушају да је укњижи на ниво БиХ. Додик се томе супроставио, између осталог, држећи се    завјештања о земљи, великог српског жупана Стефана Немање свом сину Светом Сави: ,,Ако народ има мајку, онда му је мајка земља на којој живи. Она нас увијек изнова рађа и храни. Земља је вјечна родиља народа. Народ који нема своју земљу не може се назвати народом. Народ чини земља, чедо моје мило,,… ,,Никада се не одвајајте од земље и никада не одвајајте земљу. Окупите сва наше земље и окупите се сви у земљи. Не откидајте се од земље и не откидајте земљу ни себи  ни другоме. Те хорде постају народ кад се на истој (дакле, нашој српској земљи) почну рађати и умирати и кад на истој земљи почну сијати и садити па брати и жњети, а не само са туђе земље туђе плодове отимати“.

Сходно томе Додик се заклео да ће чувати земљу Републику Српску те да ће , како је  то Стефан Немања  пренио   свом сину Светом Сави ,,љубити не само поља и планине и ријеке“, него сваку стопу и груду Републике Српске, те да је неће никада и низашта, док је он води, испуштати из својих руку, јер смо са том грудом, у овом случају Републиком Српском  у руци народа, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.

Зато је Додик , након одлуке Уставног суда  БиХ која  je очигледно донесена након инсистирања ОХР-а који је дан прије ступања Закона о имовини Републике Српске, тражио његову суспензију након чега је политичко Сарајево похрлило са апелацијама Уставном суду.

Додик је и  ту био јасан попут Стефана Немање – ,, Ми знамо шта радимо. Имовина која припада Републици Српској свих ових деценија, од њеног оснивања до данас, припадаће и даље,,. Упркос вијести да је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против предсједника Републике Српске Милорада Додика, мјесец дана након што је узурпатор Кристијан Шмит измјенио Кривични закон БиХ,  као и против  Милоша Лукића директора ,,Службеног  гласника Републике Српске,,. За јавност у Републици Српској и добрим дијелом у региону, овом одлуком Тужилаштва БиХ, коју је подстакао нелегитимни високи представник Шмит, нападнута је, прије свега,  Република Српска и српски народ. Уосталом, како је то рекао Жан Пол Сартр у предговору у књизи Албера Мемија  ,,Портрет колонизатора и портрет колонизованог,,:    ,,Сам колонијализам доводи до бујања родољубља код колонизованих,,. Нема сумње да је то осјетио и да ће тек још више осјетити и наш колонизатор   Кристијан Шмит.

Уосталом сви историчари колонизације данас у први план  истичу њене економске мотиве , нико више не вјерује у просвјетитељску и моралну мисију колонизатора (у нашем случају Шмита који нарушава дејтонске принципе  и уставно уређење БиХ   у лику великог тиранина, који је издејствовао подизање оптужнице против  предсједника Републике Српске Милорада Додика.  Све то ради колонијалиста и узурпатор који је преузео извршну, судску и законодавну власт, а  и даље  ужива у нелегитимно стеченим привилегијама).

У разговору са  више угледних  историчара из региона поводом Шмитовог колонијалистичког понашања, као и писања више њемачких новина против Милорада Додика и Републике Српске, историчари су ми рекли да Нијемци мисле да је дошло њихово вријеме да перу своју одговорност и своју историју релативизујући страшни холокауст и геноцид у Првом и Другом свјетском рату над нашим народом. Управо  нас они и сада подсјећају на те злочине. Третирају нас као колонију, кажу историчари.

Учесталим медијским  нападима  из Њемачке у последње вријеме на Републику Српску, Милорада Додика и српски народ уопште, које ми доживљавамо као медијски екстремизам, угледни српски историчари су то препознали као њихов (њемачки)  покушај да сакрију своју одговорност и за разбијање Југославије, јер је Њемачка прва признала самосталну Хрватску и Словенију.

Међутим, њемачки медији нажалост смишљено  фаворизују, када је ријеч о Србима, за себе  пожељну слику, која њима одговара и као такви постали су реметилачки фактор у откривању истине из прошлости, а и  данас.

Милорад Додик није баш омиљен у њемачким медијима већ неколико година, тачније од  онога момента када је као предсједник Владе Републике Српске  прије неколико година у Бањалуци примио тадашњу амбасадорку Њемачке у БиХ. Тада актуелна њемачка амбасадорка , тражила је  од тадашњег премијера Додика,  да да одобрење да Њемачка на територији Републике Српске, гдје су страдали њемачки нацисти приликом агресије на  Југославију у Другом светском рату, којом приликом су направили на територији данашње Републике Српске велике злочине над српским народом  од Козаре па надаље, обиљежи мјеста гдје су њихови нацисти изгубили животе. Амбасадорка је уз то, тада  додала, да су у Федерацији БиХ за то дали одобрење.

Као добар познавалац догађаја из Другог свјетског рата на овим просторима гдје су њемачки нацисти направили холокауст и геноцид над Србима, Додик је, прије свега, зачуђен таквим захтјевом њемачкој амбасадорки одлучно одбрусио ,,НЕ,,.

Послије тога,  Додиково име  се углавном у негативном контексту појављивало у њемачким медијима, а доласком колонизатора и узурпатора  Шмита, све чешће.

На крају,  да будем објективан и да констатујем да Њемачка у ово доба свеопште кризе широм свијета, ипак, напредује.

Тако је у сриједу, 16. августа њемачка Влада усвојила спорни закон о легализацији рекреативне употребе и узгоја  марихуане, потенцијално дајући додатни замах свјетском тренду либерализације закона о канабису.

Закон који треба да усвоји парламент омогућио би одрслима да посједују до 25 грама дроге, узгајају највише три биљке или купују коров у клубовима канабиса. Сарадницима неће бити дозвољено пушити траву у клубовима или у близини школа, вртића , игралишта или спортских терена, преноси Ројтерс.

На крају да се мало позабавимо Њемачком и једно питање за одраслог  њемачког колонизатора и узурпатора који се залаже за индивидуални тоталитаризам на овим просторима, Шмита, који својим поступцима покушава да код нас прави рђаво политичко позориште: Шта мисли, да ли је одраслим Нијемцима довољно да посједују до 25 грама дроге, или узгајају највише три биљке марихуане, како то њихов закон налаже.