Филип Родић
Обрачун
Foto: Privatna arhiva
ВИШЕ него било шта друго, најновија емисија скандалозног серијала „Јунаци доба злог“ посвећена епископу бачком Иринеју (Буловићу) доказала је неопходност увођења обавезне веронауке у српске школе, а оманула у доказивању тезе из наслова да се ради о „Вучићу у мантији“, шта год то значило.
Зашто обавезне? Деца која су православни верници, или су то њихови родитељи, и овако иду на веронауку, али показује се да би о вери и цркви нека елементарна знања требало да имају и они који у Бога не верују, а у цркву не иду, али силно желе да је критикују и блате.
ПРВА глупост појављује се већ у првим минутима овог „квалитетног програма“ када наратор наводи да је блаженопочивши патријарх Павле 1997. године предводио „светосавску литургију“ (више пута сам премотавао да бих се уверио да је заиста тако нешто речено). Да су ишли на веронауку, знали би да у СПЦ постоје само две литургије, она Светог Јована Златоустог и она Светог Василија Великог. Не знају, очигледно ни разлику између литургије и литије.
ЊИХОВО незнање је, међутим, много веће од црквених питања, а где има, ту се и расипа.
Тако као један од „грехова“ владике Иринеја наводе да је спречио одликовање „Давида“ Вујића, „јединог живог од седморице српских чланова посаде“ која је 1969. слетела на Месец. Дејвид Вујић јесте био научник и део тима који је развијао амерички програм „Аполо“, али никако није био „члан посаде“. То су били Армстронг, Олдрин и Колинс.
ИСТИНА је и да један новинар не мора све да зна, али да мора да зна ко зна. Емисија нам је доказала, међутим, да нису успели да пронађу такве људе и да, чак ни једини „теолог“ међу њима, бивши професор Родољуб Кубат, заправо не зна, иако је (пре)дуго предавао на Богословском факултету. Или не жели да зна? А звезда новосадског новинарства Ана Лалић која мисли да један православни владика „медитира“? ‘Ајде што књижевни критичар и публициста Златоје Мартинов, иначе аутор епохалног дела „Немачки утицај на исхрану Срба у Банату“, нема појма шта је нафора, па је брка с телом Христовим, односно причешћем, него ништа већим знањем не располаже ни Кубат.
„АКО оставите те дарове (причешће) неколико дана да се не користе, они убуђају, што значи да они нису постали нека друга супстанца која не подлеже законима природе под којима живимо“, каже самоуверено Кубат. Ако аутори емисије не знају шта је литургија, Кубат би то морао да зна, али не зна ни он. Није чуо за литургију пређеосвећених дарова која се служи током недеље у време Великог поста, пошто је тада, осим суботом и недељом, забрањено служење литургије током које се дарови освећују и претварају у тело и крв Христову. На тој литургији користи се причешће освећено у недељу, а последња таква у седмици одржава се петком, пет дана после освећивања. Али то није све, што би рекли у телевизијском маркетингу. Кубат не зна ни да се на Велики четвртак (једном годишње) припрема причешће за ванредне ситуације током целе године која следи, и да се оно користи (на пример за причешћивање људи на самрти) до наредног Великог четвртка, а да се не „убуђа“.
И ДА НИЈЕ било других Кубатових излета, да је само ово „мишљење“ у питању, требало га је уклонити са Богословског факултета. А свашта је причао и радио. На пример, подржао је председничку кандидатуру Биљане Стојковић чија слепа мржња према СПЦ иде до таквог безумља да је оптужује да је прождирањем даброва довела до истребљења те врсте у Војводини. О њеном хвалисању својим абортусима испред Патријаршије и да не говоримо.
МАНИМО се ових „ситних“ глупости и обратимо пажњу на оне озбиљне, јер представљају озбиљне инсинуације и позив на прогон. О најозбиљнијој, инсинуацији да је за трагичну смрт епископа Јеронима одговоран владика Иринеј, не желим опширније ни да пишем.
Истина је да све што је владика Иринеј учинио у том случају било на захтев самог Јеронима и за циљ имало само заштиту његовог достојанства. А циљ њихове злоупотребе смрти једног човека највише говори о њима самима.
ВАЖНО је знати да ова емисија није напад само на једног од најеминентнијих српских владика, него на читаву СПЦ. То видимо већ на самом почетку емисије где се владика Иринеј оптужује да је „манипулисао“ патријархом Павлом када се обратио демонстрантима после 9. марта 1991. године и позвао их на мир и дијалог. Да је тада у питању била „манипулација“ доказују да се патријарх касније демонстрантима обратио изражавајући разумевање за њихове захтеве. Али није ли патријарх можда тада, у ствари, био изманипулисан? Злу намеру они виде само када је нешто у супротности са њиховим политичким светоназором и исто су тако и патријарха Порфирија прозивали када је јесенас, током еколошких протеста, позивао на мир и јединство. Њима очито одговара само патријарх који позива на рат међу Србима.
У ТОМ духу, Мартинов оптужује владику Иринеја и за „успешно спровођење симфоније цркве и државе“. Треба ли да српска црква и српска држава буду у рату? Да ли би уопште српске државе било без српске цркве? „Савремени православни епископи су људи с неограниченом моћи, практично највећом моћи на свету“, каже Кубат, који очито није чуо за Путина, или Бајдена. Кубат се усуђује и да оспорава владикину интелектуалну снагу и да га индиректно оптужи за „лажни докторат“, иако је докторирао у Атини. Или се и тамо докторати продају?
ТЕОЛОГ Кубат замера Цркви и што је „наставила да функционише на средњовековним принципима“, иако су њени принципи старији и од средњег века најмање два века (Милански едикт 313 – пад Римског царства крајем 5. века) и могу се сматрати само старовековним. Говорећи о митрополиту Амфилохију, владики Атанасију и рашчињеном Артемију, Мартинов наводи да је „критика власти довела до губитка позиције која им је била некада намењена, и остао је Иринеј који је увек био уз режим“. Како то? Амфилохије до смрти митрополит, Атанасије пензионисан због здравствених проблема, а Артемије?
Знате већ.
А ПОКУШАЈ „инкриминације“ владике преко „Викиликса“? Разговарао о наследнику патријарха Павла две године пре његове смрти и спекулисао о месту сахране! Недопустиво! Или преко „оца Серафима“, односно Бојана Јовановића који се и даље појављује у нечему налик мантији и камилавки, иако је давно рашчињен. Тај човек је предводник хајке на пензионисаног владику Василија (Качавенду) и тужбе против СПЦ пред судом у Лондону.
Аутори пропуштају да кажу да је та тужба у Лондону одбачена и да су тужиоци морали да плате одштету СПЦ, а чињеницу да иако је владика Василије тужен и пред „босанским судовима“ није осуђен, правдају некаквим заташкавањем. Можете ли да замислите неки „босански суд“ који олако одустаје од прогона једног православног владике? Ја не. Иначе тај Бојан Јовановић је радо виђен гост у разним проусташким емисијама, попут „Бујице“ коју води декларисани усташа Велимир Бујанец.
АНА Лалић бриљира акробатским повезивањем владике Иринеја са Ратком Младићем помињући неке „недефинисане људе који су испод мантија имали маскирне панталоне“ на обележавању годишњице Новосадске рације. По њој је то „демонстрација става да имамо Ратка Младића као хероја, а те исте униформе су носили људи који су починили злочине“.
Какве униформе? Камуфлажне панталоне које се виде на једном човеку на једној слици нису војничке и такве носе младићи (и девојке) широм света, укључујући и левичаре.
КАЖЕ Лалићева да владика Иринеј „прогони сваког ко има реформаторски дух и оне који покажу да имају неке људске особине“. Значи, људске особине нема нико кога владика није „прогонио“, укључујући и патријарха Порфирија? Добро. А о „реформацији“ СПЦ да не говоримо. Нека оснује цркву са Кубатом, па нека је реформишу до миле воље под патријархињом Биљаном Стојковић, пошто председник никада бити неће. Тамо ће и свако моћи да ради свашта „на своју руку“, пошто се „на своју руку“ ништа не ради ни у Епархији бачкој, нити у било којој другој епархији СПЦ.
ЗАВРШИЋЕМО (иако има још много глупости) епохалном идејом Златоја Мартинова да се на литургијама СПЦ више не помиње име васељенског патријарха Вартоломеја. „Раније је био обичај у свим православним црквама на свету да се на свакој литургији помиње име васељенског патријарха. То више не ради руска црква, то је престала да ради и СПЦ“, каже он. Опет незнање на делу. Свештеници на литургији помињу свог епископа, епископи свог патријарха, а патријарх своју сабраћу. То патријарх Порфирије и чини. На свакој литургији, поред осталих, помиње и васељенског Вартоломеја. А шта рећи на тврдњу да је „Грчку православну цркву основао апостол Павле, писац јеванђеља“? ГПЦ је основана 1833, а аутокефалност је добила 1850. Свети апостол Павле је живео у првом веку и није писао јеванђеље. Писали су га свети апостоли Матеј, Лука, Јован и Марко. Дајте ту веронауку!
