Одавно се нисам најежио као јуче када сам сазнао за смрт мати Февроније, игуманије манастира Пећка патријаршија. Разлога су два. Први је тај да сам упокојену мати Февронију поменуо у свом претходном тексту, а други разлог је много дубљи и мистериознији.
Наиме, на сајамској промоцији књиге „Пресвета Богородица Красница пећка“, скупило се доста нас који смо, у духу тадашње напетости око пријема Косова у УНЕСКО, хтели да чујемо још више о нашем духовном животу. О књизи су говорили моји велики пријатељи Матија Бећковић и Желидраг Никчевић. Међутим, реч је преузело Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и изговорио речи које су мене натерале да се данас јежим на помен смрти мати Февроније. Он је, говорећи о књизи рекао да је мати Февронија, пре штампања књиге, изјавила да би њен живот изласком те књиге могао бити мирно окончан. И ево, само две или три недеље после те промоције, њене речи су се обистиниле. После говора свих учесника промоције и појања Косовских божура, млада Бојана Пековић узела је у своје руке гусле и почела да пева. Певала је тако емотивно и тако нестварно да је сва околна галама тог тренутка утихнула и сала се испунила сузама. Неко је плакао због Косова, неко због мати Февроније и свега онога што је она урадила за манастир, неко због Бојаниног гласа, неки опет због деце са Косова. Али, некако су се све те сузе слиле у једну и оросиле наше одавно суве душе. Песма је почела моћно и живо, а завршила се тихо и свечано, баш као и живот упокојене игуманије.
Данас мене, уместо више прича и вести посвећених упокојеној мати Февронији, истинској хероини свих Срба, дочекује вест о топлом пријему секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Сви су похрлили да му се нађу при руци. Скоро све новине брује о том човеку који тврди да је на Калемегдану појео први сладолед и играо „ринге, ринге, раја“. Кога то уопште интересује? Приликом посете, изјавио је: „Наша интервенција 1999. није била против спрског народа, већ се радило о заустављању неприхватљивих радњи Милошевићевог режима.“ Искористио бих ову прилику да кажем да је ваша интервенција била искључиво против српског народа, јер је једино народ патио и страдао.
Поред тога, у периоду након НАТО бомбардовања, сестринство манастира Пећка патријаршија је пружало уточиште избеглим Србима. Наравно, ту је била присутна и мати Февронија. И данас, уместо писања о њеној доброти, ми више пажње посвећујемо злу против кога се ова племенита игуманија борила на свој начин. Сви они који су све време извештавали о Столтенбергу и НАТО-у и избегавали тему бомбардовања и мати Февронију, предмет су једне моје мисли која се родила на тој промоцији, а повезана је са смрћу игуманије. Жао ми је оних којима је тако кратак пут од српских гусала до НАТО-а и Сорошевих јасала.