Матија Бећковић

О шалтеру

24.11.2016.

Шалтер је најстравичнији изум наше цивилизације. Треба ли да га описујемо?

Измислила га је бирократија, пројектовали чиновници, поручила администрација.

По броју жртава шалтер је надмашио сва друга опачила. Нико није понизио толико људи.

Нигде човек није тако мали као пред њим и нигде мали људи нису већи него иза шалтера.

Зато је и измишљен.

Још се није родио онај који се осећао као човек стојећи пред шалтером.

Судећи по висини, шалтер је измишљен за лилипутанце. Док постоји шалтер, власт је непобедива.

Погледајте само како је смишљен.

Што је човек виши, дубље се сагиње. Што је усправнији, више се повија.

Има ли некога ко није извијао врат, клечао и лежао пред шалтером? И ко је у таквом положају могао задржати самопоштовање? Има ли справе која брже и лакше мења људе? Како вас може ценити онај који вас је довео у тај положај? Онај преко кога је прешао шалтер никада се не може усправити.

Пред милионима шалтера људи свакодневно клече док их они са друге стране седећи гледају са висине пљуцкајући им у лице!

Дигнуте су многе буне, али још ниједна није порушила шалтере. Напротив, после буна било их је још више.

Захтевамо да се шалтери подигну до висине човека. Доста су се људи сагињали себи испод колена да би покорно разговарали са својом влашћу и њеним чиновницима.

Нека се шалтер подеси према нама, а не ми према њему.

Све док се шалтер не подигне на достојну висину – човек неће порасти у својим очима.