Матија Бећковић

О једној трци…

26.01.2017.

У једном малом месту на земљи одржана је традиционална трка на сто метара.

Учествовали су: Брз, Бржи и Најбржи.

Најбржи је био најглупљи. Његова победа је била сигурна. На жалост на неколико метара од циља, када је осталу двојицу оставио далеко иза себе – угледао је у гледалишту – рођаке!

Није их одавно видео и знао је да би се наљутили ако би тако, не окрећући главе, прошишао ка циљу.

Најбржи сврати у гледалиште да се изгрли и изљуби са рођацима, мислећи да ће имати довољно времена да се врати на стазу и ипак победи.

Бржи схвати да би, у оваквој ситуацији, могао победити. Био је неписмен, протрча циљ и поново се нађе на зачељу.

Док је Најбржи разговарао са рођацима, Бржи је неколико пута прошао кроз циљ и увек стизао на зачеље. Било је јасно да трчи без циља.

Брз, који је у трци учествовао формално, да би имали трећег, свестан да нема шанси, разгледао је рекламе и огласе око тркачке стазе, тражио детелину са четири листа, чачкао зубе, зверао около.

Видећи шта раде Најбржи и Бржи, неколико присталица покушавало је да му објасни животну шансу. Али њему није било лако објаснити. Зато га узеше за рукав и, упркос његовом очајничком опирању и запомагању, спроведоше га до циља.

Тако је победио!

Али, они који су веровали да Брз никада није помишљао на победу, били су изненађени. У тренутку када се докопа циља, Брз извади из задњег џепа унепред припремљен говор! Као и сваки победник, приђе микрофону, бокалу са водом, и у неколико речи одаде признање Бржем и Најбржем за залагање у трци, за фер и спортску борбу којом су га инспирисали, постављајући пред њега велике захтеве, и тако још више увеличали његову победу.

Један од организатора трке приђе победнику и обеси му око врата ловоров венац.

Брз, још једном, приреди изненађење и својом природношћу шармира публику: скиде венац са врата, и обрсти га.