Желидраг Никчевић
О ФАНТАСТИЧНОЈ ДРЖАВНОЈ ПОДЛОСТИ
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Размишљам, ето, о захвалности, али не на индивидуалном људском нивоу, нисам баш толики мазохиста, него на нивоу народа и држава.
А повод: ту негдје почетком октобра, у Уједињеним нацијама (још увијек на овом свијету постоји таква међународна организација) на дневном реду се нашла РЕЗОЛУЦИЈА ПРОТИВ РУСОФОБИЈЕ, која је процвјетала широм планете, ништа мање од „доброг“ старог антисемитизма. Ма још више! Само слијепи и глувонијеми идиот који живи на високој планини у центру острва које се налази усред океана сад није чуо за злогласне Русе.
Дакле, резолуцију против русофобије од 193 чланице УН потписало је 11 земаља, укључујући и Русију. Или без ње – 10. Бјелорусија, Кина, Етиопија, Иран, Сирија, Сјеверна Кореја, Бурма, Боливија, Никарагва и Венецуела.
Био је то фантастичан тест за утврђивање кукавичлука и подлости свих руских „оданих пријатеља, комшија и старих партнера“, укључујући и државе ОДКБ, од којих је против русофобије иступила само Бјелорусија.
Да напоменем, да би вам било јасније: није се гласало о некаквој претпостављеној и ризичној подршци Москви против Кијева поводом Специјалне војне операције, нити о томе ко је дигао у ваздух Сјеверни ток, па чак ни о томе ко гранатира нуклеарку Запорожје (опције: сама Русија, Марсовци из летећих тањира, Петров и Баширов – аутоматски кривци за све на овом свијету).
Не! Радило се о теми дискриминације Руса на чисто националној основи, што је најочигледнији расизам који се може замислити, гори од оног нацистичког. За нацисте су, наравно, сви Словени припадали инфериорној раси и нису били ни за шта друго осим за вјечно ропство међу племенитим Аријцима, али они бар нису забрањивали руски језик, музику, књижевност и иконе.
Дакле, ниједна мизерна држава – од оних који од Русије кроз читаву историју непрекидно нешто мољакају, на основу поклона, кредита или слободне трговине, којима Русија отписује дугове у милијардама, од оних који кад год загусти траже да Русија размрси њихове вјечите туче са комшијама – нико од њих није се усудио да прошапуће бар толико: не треба малтретирати и убијати Русе, укључујући ту старце, жене и дјецу.
Осим, понављам, Бјелорусије.
Какав закључак из овога извлачим?
Британци, Французи, Американци, Јапанци, Шпанци, Португалци и сви остали који су градили свјетска царства, никоме ништа нису пружили, осим пљачке, преламања мозга и свих врста геноцида, а само су Руси, као омађијани, градили индустрију и унапређивали пољопривреду, развијали образовање и науку, медицину и све друге локалне државотворне скелете, а у совјетско вријеме и савремене управљачке институције, да не говоримо о националној култури и књижевности, почев од локалних азбука. Да не говоримо о милионима положених војничких живота за ослобођење „пријатеља у невољи“.
Дакле: не чини добро – па нећеш дочекати зло. Идеја стара колико свијет, а тако истинита!
Кажете: а можда треба узети примјер од Американаца? Они непрекидно свакога малтретирају и понижавају, и понекад бомбардују, па ништа, сви задовољни.
Било би занимљиво пробати, али штета – не може Рус самог себе баш толико преломити …
