Недавно је једна плодна и позната будала, после дуже паузе, направила нову будалаштину.
Сви су се толико изненадили да замало нису испали будале. Поменута будала је толико дуго ћутала да су сви мислили да се опаметила.
Невероватно је колико имамо поверења у будале. Кад бисмо им више веровали, никакве будалаштине са њихове стране не би нас могле изненадити.
Једно би нам већ морало бити јасно: будала мора увек доказивати да је будала. Будала мора сачувати углед који ужива као будала.
Будала се не постаје преко ноћи и на основу једне будалаштине која се лако може заборавити. Ко претендује да буде будала, мора направити невероватан број будалаштина. Ако се нека будала задовољи већ направљеним будалаштинама, брзо ће бити превазиђена. Ако заспи на ловорикама, задовољна постигнутим, будала одлази у анонимност, у сиви свакодневни живот – а на сцену ступају нове и свежије будале.
Будала има много. Конкуренција је огромна. Ако нека будала посустане, посумња у будалаштине и ућути, на њено место ступа нова.
Онај ко је једном постао будала, чува тешко стечени углед и труди се да то остане до краја живота. Права будала никад није задовољна већ освојеним просторима. Ако не направи нову, мисли да није направила ниједну. Није лако сачувати углед међу толиким будалама. Будала која се не потврђује, није аутентична будала. Величина једне будале се мери према броју и величини будалаштина које је направила. Сан малих будала је да буду велике. Велике будале то знају и праве нове, веће будалаштине. Будала која је у стваралачкој кризи и не прави нове будалаштине брзо ће се наћи међу паметнима.
Када сви мисле да је немогуће направити будалаштину, будала нађе излаз и решење. Када се чини да су и будале већ нешто схватиле, оне пронађу места за своју афирмацију.
Будале су једино опрезне да случајно не кажу нешто паметно. То би била издаја. Прелазак на другу страну. Будале су толико увежбане у прављењу будалаштина да им то не представља никакав проблем, напротив, то је за њих рекреација и задовољство.
Свака будалаштина је потребна и зато будале не дозвољавају да се било која избаци из употребе. Иако техника прављења будалаштина напредује, будале и најординарније будалаштине не избацују из употребе јер су потребне у свакодневној борби са памећу. Неке од најстаријих будалаштина и дан-данас су најефикасније. Често се мисли да се нека будалаштина толико офирала да је немогуће с њом нешто постићи, али будале нађу начина да је учине ефикасном.
И будалама је познато да није лако бити будала – зато се тиме поносе.
Будала која је почела да сумња у будалаштине, у њихов значај и чврстину, брзо би испала из строја. Зато будала пре свега мора бити тврдоглава и убеђена, јер ће се само захваљујући таквим будалама вечно одржавати пламен будалаштина.
Будале су нашле себе у прављењу будалаштина. У свему другом били би слабији. Прављење будалаштина је њихово једино занимање, једина њихова вера.
Ако будали излети из уста нешто што није чиста будалаштина, она се брзо огради од тога.
Свака паметна реченица је тамна мрља на биографији праве будале.
Будале мисле да цивилизација води свет ка пропасти. Зато ту пропаст треба одлагати новим будалаштинама
Не треба се чудити кад нека будала која је дуго ћутала опет направи неку будалаштину. Ко је једном направио будалаштину и окусио њену сласт, укус никад не заборавља.
Треба бити будала па од будале очекивати ишта сем будалаштину.