Матија Бећковић

О афирмацији…

26.11.2017.

Прво треба преко некога некако због нечега да отпевате нешто на телевизији.

Кад сте већ певали на телевизији, ништа природније него да снимите плочу. Кад снимите плочу, ништа нормалније него да опет певате на телевизији.

Кад направите ту мицу тракалицу, постали сте предмет разговора и најбоље се препоручили за концерте, фељтоне и фотографије у новинама.

Како коју плочу снимите – расте и ваша слава у новинама. Кад попијете слику на насловној страни неког листа, ви постајете неминовност ТВ и радио програма, жеља слушалаца, љубимац публике…

Новине почињу да објављују ваше мемоаре како сте се волели с Лулетом а удали се за Милета, постајете кандидат за најпопуларнију личност “Клуба познатих“, извлачите награде на наградним конкурсима, пресецате врпце, добијате писма од непознатог света, дајете аутограме…

Велики део народа више не може да замисли живот без вас. Ако имате среће да некога у међувремену прегазите, да се неко због вас разведе или да вас тужи суду, ви сте вашу шансу искористили максимално. Што другим речима значи да сте успели у животу. Више вас нико не може иселити из глава и основних потреба народа, нико вам ништа не може, нико не сме ни да вас пипне а да не уцвели хиљаде чланова ваших клубова и да не рачуна на општенародну одбрану.

Зато, ако имате неког на телевизији, покушајте да се убаците и отпевате нешто у некој тужној емисији. На телевизији држе кључеве од свега и знају ко ће бити наши идоли и љубимци без којих нећемо моћи живети, кога ћемо обожавати идућих година.

Што не волимо и не обожавамо неког бољег и паметнијег, криви су они. Они мисле да је најбоље да у овом периоду волимо певаче, забављаче, циркузанте и шмиранте…

Могли би нам, ако ништа друго, рећи унапред ко ће бити наши љубимци идућих десет година, па да видимо исплати ли нам се да им посветимо свој живот или да срећу потражимо негде другде.