Више пута сам јутрос, пажљиво, прочитао најновију изјаву амбасадора САД у Београду, господина Мајкла Кирбија, о рушењу Владе у Београду, отрчао затим до прозора да погледам, да се којим случајем нисам пробудио у каквој афричкој „банана држави“, али, није! Нисам, пробудио сам се, закључих, у Србији, у сред сунцем окупаног Ужица, а изјава г. амбасадора односи се на Владу Србије!
Уз резерву, да је изјава његове екселенције добро преведена, и извињење ако су преводиоци забрљали, каже амбасадор Кирби дословце, читам јутрос, „нема смисла, зашто би ми (САД) сад обарали Владу (Србије)“. И још додаје „ја нећу да мењам Владу у Србији“, јер „кад погледам све позитивно шта су урадиле Дачићева и Вучићева Влада и председник Николић, економске реформе, дијалог са Приштином, кретање ка ЕУ, ми све то подржавамо“.
Привуче ми јутрос пажњу и вест са Танјуга, изјава господина Џефри Сакса, професора на Универзитету Колумбија да би „САД требало да прекину са тајним операцијама ЦИА чији је циљ свргавање и дестабилизација влада било где у свету“.
Читам Кирбија, читам Сакса, и, остах јутрос збуњен. Па, код нас у Србији, прича о свргавању Владе више и није тајна операција, као што је то сву да у свету нормално и сасвим уобичајено. Опет смо ми мимо свет! Код нас се о томе говори јавно, нема ту шта да се крије и замотава, нема ту ЦИА шта да ставља под ознаку „строго пов.“ . Ено изјаве г. амбасадора Кирбија од 12. новембра ове године, не да ми лагати, у којој, опет дословце, и опет, ако је превод тачан, пита амбасадор јавност Србије „зашто би ми (САД) мењали Владу са којом добро сарађујемо?!?“, па још додаје да је „председнику Владе Србије“ рекао да он, амбасадор САД у Београду „нема интерес“ да Вучић буде смењен, а он, абмасадор, „не говори у Београду у своје име, него у име САД“.
Да није тужно, да се сами себи насмејемо!
Ако је у свему овоме ишта добро, то је да господин амбасадор Кирби, који је по једној његовој ранијој изјави „од детињства заступник слободе медија“, пошто му је „деда био уредник новина“, а „мајка дипломирала журналистику“, нема длаке на језику. Отворено нам каже каква је ситуација, а ми, можемо да се пушимо! Какве црне тајне опереације.
Ево, например, ова јучерашња, најновија изјава. Лепо каже г. амбасадор – „зашто би ми сад обарали Владу (Србије)“! Значи – сад неће, а то значи и да неком другом приликом – хоће. Сад су „задовољни оним што је Влада урадила“, а једног лепог дана, када не буду задовољни – зна се шта следује. И, шта ту има да се крије, а г. амбасадор не говори у своје име, он „говори у име САД“. У овом смислу, логична је сасвим и изјава г. амбасадора од 12. новембра ове године у којој пита „зашто би ми (САД) мењали Владу са којом добро сарађујемо“, а сасвим логично следи и закључак шта ће бити једног дана, ако тај дан икада дође, када Влада Србије не буде сарађивала!
Кукала нам мајка, мислим нама у Србији!
У овом смислу, присетих се јутрос још једне изјаве г. амбасадора Кирбија, изречене не тако давно, а према којој „постоји једна заједничка идеја коју ЕУ заступа, а то је да све земље-чланице ЕУ имају јаке везе са земљама преко океана“. Србија, поручио нам је том приликом господин Кирби, „не мора да се придружи НАТО-у, али треба да размисли ко су њени партнери и који су идеали“.
И, шта сад, размишљам ја нешто јутрос. Ако Влада не буде сарађивала, зна се шта ће бити, а шта ће бити ако народ не буде сарађивао, ако не прихватимо партнере и идеале који долазе са оне стране океана, ако одбијемо да о томе размислимо још једном?
Да све ово што раде, раде тајно, не кријем, било би ми барем мало лакше! Живео бих у илузији. Овако, стигне новогодишња посланица г. амбасадора, развеје ми илузије, удари печат на истину о томе где живим, и покаже ми још једном да џаба трошим ова слова…