Баждарење полиграфа
Нобел за Вука
Један од највећих, ако не и животни успех Вука Драшковића, збио се пре неколико дана, у Милочеру: сатима је, на тераси ресторана, седео за столом и разговарао са Милом Ђукановићем, бившим председником Црне Горе!
То и не би био нарочит успех, да није следеће чињенице: Даница Драшковић, Вукова супруга, седела је неколико столова даље, сама, пила своје пиће и није се мешала у разговор…
Ова епизодица са Вуком у шортсу и мајици, Милом у фармерицама и кошуљи са дугим рукавима и Даном за другим асталом, најјачи је шлагворт за баждарење полиграфа којем би, једног дана, требало изложити најчувенији опозициони брачни пар Србије.
Полиграф би, на претходно, већ завриштао као Дамљанов ”зеленко”, јер и ове справе без мозга знају да Вук и Дана не живе као брачни пар, већ као брачни троугао са влашћу, у коме обоје варају власт.
Вука Драшковић и Даница Драшковић
Јача је Вукова са тешком муком изборена самосталност да без Дане разговара са Милом – него самосталност Црне Горе, за коју се изборио Мило; јаче је Вуково појединачно чланство за Миловим столом, него чланство Црне Горе у НАТО..!
Али – што би ми трунили у чаше из којих они пију за одвојеним асталима..?
Само зато да не би о Вуку и његовој овогодишњој предсребреничкој изјави ”да је највећи број злочина и у Хрватској и у Босни и на Косову починила српска страна”. Да не би о изјави ”да су Срби клали и убијали невину децу по Балкану”, за коју је Вук на твитеру објавио ”да то није никада рекао и да је то срамна лаж ”Видовдана”… Али, није твитовао против оне претходне изјаве, по којој су највише злочина починили Срби!
Писац ”Ножа”! ”Ноћи Ђенерала”!
Нисмо га одмах на ”полиграф” – јер је ваљало сачекати да буде и прође комеморација у Сребреници: објективно – постојала је могућност да се после онаквих изјава Вук појави у Сребреници и јавно себи одсече једну руку, па језик, онај језик који је деведесетих на митингу у Ужицу поручио да ће одсећи сваку муслиманску руку која у Санџаку подигне ”зелени барјак”!
Знајући Вука, не би му било тешко да, потом, држећи нож у устима, одсече себи и ону другу руку, а на крају, са ножем између стопала – сам себи пререже гркљан!
Како би и на себи доказао да су Срби највећи кољачи!
Нема, он, проблем са ножем, него профит: профитирао је продајући Србима књигу о усташким злочинима, данас профитира код Хрвата и иних народа тврдњом да су Срби, у ствари, највећи кољачи!
Нема, он, проблем ни са српском и светском јавношћу, већ са собом када се, сваког јутра, нађе у дилеми испред свог регала: да ли тог дана да обуче одело за Нобевлову награду за књижевност или одело за Нобелову награду за мир…?
Која ли ће пре стићи, која ће га изненадити..?
Да је, по Дани правде, давно би добио обе, јер нико као он није умео да опише Хрвате који су поклали све Србе осим њега – да би једног дана могао да прича и пише о српским злочинима!
Па ће, као једини који о томе слободно говори, добити Нобелову награду за мир!
Реално, ту је награду заслужио давно, још у првим данима брака када су се, он и Дана, породично, договарали – ко ће од њих двоје да се брије, када је он сав терет овога света преузео на себе, рекавши: ”Дано, ја ћу носити браду!”
Дани је допало да носи новце, у сваком режиму, па и у овом у којем, ни крива ни дужна, сваког месеца мора да мисли – како ће дочекати следећи први у месецу са само 800 хиљада динара за тегобни рад у Управном одбору ЕПС-а…
За њу и њене заслуге, то је мало, да је више поделила би родбини и пријатељима који су без посла! А, овако, све је морала да их запосли! Вук није никог запошљавао, осим Дане, јер су његове све поклали усташе.
И – срам да је Александра Вучића, који Дани није одговорио на јавно писмо. Додуше, не знам да ли је одговор изостао зато што се Вучић понео као енглеска краљица или зато што се Дана понела као Тома Николић, који је писао енглеској краљици, а ова му никада није одговорила…
Како год, све је то у истој коалицији.
Изузев енглеске краљице.
