Милан Ружић

Никл, здрав разум и Кустурица

22.02.2017.

Сведоци смо да неко поново удара на Мокру Гору, па самим тим и на здравље, а и на здрав разум у Србији. Многи су пружили своје шапе ка овом делу Србије. Кажем „шапе“ јер се та створења не могу назвати људима. Онај ко не зна шта ће се догодити експлоатацијом никла на Мокрој Гори, тај нека се брзо лати лако доступних информација и стане у одбрану овог дела Србије, јер већ сви каснимо.

Онај ко потпише да се овде може копати никл, тај ће потписати смртну пресуду скоро па целој Србији. Експлоатација никла овде аутоматски брише Ужице са карте Србије, а оболеће и пола Београда. Не знам да ли ови који се питају да ли ће никл бити ископаван можда мисле да зграда где они седе не потпада под ту половину Београда. Нећу ни да говорим о последицама по сва места у западној Србији.

Лепо рече у јануару професор Кустурица да ће овај крај бранити свим расположивим средствима. Што се мене тиче, сигурно се прикључујем. Само се надам да неће они одозго дозволити да народ удара сам на себе. Овога пута и у вези са овим никлом, колико год то не хтели да признају они који га не воле, а сматрам да таквих нема много, ако неко није уз Кустурицу, он је сасвим сигурно против Србије!

Мокра Гора која је постала један од светских културних центара, може врло лако да постане једно од највећих легла радијације и можда једна огромна депонија, јер ту никла и нема колико они мисле да га има.

Мени је драже гледати Мећавник, другу ми кућу, плаво небо и борову шуму, а уз то напајајући своју душу културом, него да гледам кратер до кратера, сиве облаке, го камен и уз то да душу искашљавам.

Угледајмо се на Републику Српску и Вишеграђане. Они су заједнички одлучили да се на територији Вишеграда неће експлоатисати никл и то нико више и не покушава. Али, то је место на којем политичари не раде против свога народа и где се људи и даље питају за своју земљу. На Мокрој Гори нико никога ништа није ни питао, већ се ту искључиво питају они који нас воде у тај кратер који ће остати копањем никла. Не сме цела земља припадати шачици људи, а бити одузета онима који на тој земљи живе вековима!

Овде није у питању неки мањи проблем, овде се ради о опстанку читаве Србије и то у сваком смислу. Станимо у одбрану Мокре Горе, јер ако на њој успе добијање дозволе за копање никла, цела Србија може лећи у тај кратер као у свој гроб! А због чега? Због ситне добити од које ће се носити скупа одела и путовати по иностранству!

Када опет одлучите да покушате са ископавањем, сетите се да и народ има мотике! Та мотика је победила много веће од оних који сад атакују на никл, па верујем да се неће зауставити ни пред њима! Хајде да бар једном радимо за себе, а не против себе! До када, Срби, једни друге да молимо да се међусобно не сатиремо, свађамо и инатимо? Ако преживљавање Срба и Србије није наш циљ, неће бити ничији. Ако се ишта осим пара може понудити да се овај напад на Мокру Гору обустави, само реците. Паре немамо јер сте нам их узели!

Што се тиче Мокре Горе, она се мора одбранити од ове пошасти. Имамо Кустурицу, имамо здрав разум, имамо културу, имамо Мокру Гору, имамо још увек и Србију овакву каква је, ту су негде и мотике на мокрогорским њивама, а верујем да је ту и цео српски народ ако затреба. Ако је то за некога ситна препрека, нека проба да је прескочи!

А када у предизборној кампањи кренете по Србији да љубите телад и милујете овце, сетите се да то неће бити ваши једини гласачи! Има у Србији још увек људи, иако их ви не признајете, нити их ко шта пита! Међутим, иако питања нема, народ увек има спреман одговор. Само је питање кад ће уста отворити.