Филип Родић
Независна потврда
Филип Родић (Фото: Вечерње новости)
Како су медији у власништву „Јунајтед групе“ дигли новинарске стандарде на досад незабележени ниво, али само за неке ствари. Одбрану украјинских неонациста, на пример
СИГУРНО сте чули за „пачји тест“. Ради се о логичком закључивању по којем ако нешто хода као патка, кваче као патка, изгледа као патка, онда је то највероватније патка. Овај начин логичког закључивања задовољава највише људи, али недовољан је за новинаре луксембуршке телевизије Н1 када се ради о злогласном украјинском добровољачком пуку Азов. Логички след – ако изгледају као нацисти, говоре као нацисти, понашају се као нацисти, највероватније јесу нацисти, за Н1 није довољан већ им је за проглашавање ових злочинаца нацистима потребна и „независна потврда“. То смо сазнали из вести емитованих на том каналу током 1. априла (не, није била шала) у којим су тврдили да Русија Азов „третира као нацистичку јединицу, али те информације немају независну потврду“.
КАКВУ то „независну потврду“ ови стручњаци за „независно“ и „професионално“ новинарство очекују? Ако они следе ову логику, онда се и за оригиналне нацисте, оне који су били на власти у Немачкој од 1933. до 1945, не може рећи да су нацисти, злочинци и да су одговорни за агресивни рат, јер за то не постоји „независна потврда“. Нирнбершки суд који им је судио није био независан јер су га основали и њиме руководили непријатељи нациста, Американци, Британци, Французи и Совјети. Али ко је могао да потпуно независно суди пораженој страни у светском рату? Једино неки марсовци.
ТАКАВ начин размишљања могао би новинаре Н1 навести и на закључак да Русија СС третира као злочиначку организацију иако „те информације немају независну потврду“ пошто је о томе пресуду донео суд који су формирали ратни непријатељи есесоваца. Ни то нас не би изненадило, јер Н1 већ пита да ли су припадници Азова „неонацисти или јунаци“ (27. март 2022). Само ово питање показује нормалном човеку несхватљиву флексибилност у посматрању света јер ако је оно прихватљиво, онда је прихватљиво и питање јесу ли браниоци Берлина у мају 1945. били „нацисти или јунаци“. Или јесу ли браниоци Деир ез-Зора били „исламистичке главосече или јунаци“? У крајњој линији, независне потврде нема ни да је Бранимир Главаш усташа, а многи га сматрају и јунаком.
НЕ БИ овај високи стандард у „неутралности“, да не кажемо релативизација, био икакав проблем у извештавању Н1, када би га доследно примењивали и када му не би прибегавали само када је то на линији њиховог политичко-идеолошког правца. Али не држе се тог принципа „као пијан плота“. „Независна потврда“ није им потребна да Србе прогласе за неонацисте. У том случају довољно је да само изгледају као патке, али не нужно и да квачу, или тако ходају. Тако, на пример, без икакве потврде, „независне“ или „зависне“, само на основу своје процене 14. септембра 2016. пишу да би „неонацисти да марширају Београдом“. Независна потврда им није потребна ни да њихове противнике назову „антифашистима“.
ВРАТИМО се на Азов. „Њујорк тајмс“, рецимо, пре неколико година није имао никакву дилему да се ради о неонацистичкој формацији и није тражио никакву „независну потврду“. Људи су веровали својим очима, па су 7. јула 2015. писали како је „Азов отворено неонацистички“, а сада, пошто је интерес ширење антируске пропаганде, умивено пишу како се ради о „десничарској“ формацији (17. март 2022). „Све што је потребно да се изгуби статус нацисте је да се бори на страни САД“, уочио је чувени амерички новинар и правник Глен Гринвалд.
АМЕРИЧКИ „Нејшн“ упозоравао је пре свега неколико година (22. фебруар 2019) да је „постмајданска Украјина једина држава на свету која у оквиру својих оружаних снага има неонацистичку формацију“, а Американцима је на опасност неонацизма у постмајданској Украјини у више наврата пажњу скретао и „Вашингтон пост“ (најкасније од 10. марта 2014. и текста „Украјински ултранационалисти су разлог за амерички опрез“).
НА ЗЛОЧИНАЧКО понашање Азова указује се и у извештају ОЕБС-а из 2016. године, што би се могло оценити као најближе „независном“. То није довољно новинарима Н1 да не би поставили питање ради ли се о „јунацима“, али је, с обзиром на више случајева урезивања и жигосања кукастим крстом, довољно да се макар наслути неонацистички карактер бораца те формације.
ТВРДЕ Н1 и други медији у власништву „Јунајтед групе“ (дневник „Данас“, нпр.) да „азовци“ у почетку можда и јесу били наклоњени нацистичкој идеологији, али да сада то више нису. То би био заиста изванредан пример преумљења, ако би био истинит. Вероватније је да је употребљен чаробни штапић којим је само промењена визура, а не и суштина. Тако су и борци такозване ОВК преко ноћи у америчким очима пребачени из категорија „терористи“ у категорију „борци за слободу“, баш као што су и бројни други нацисти, попут Рајнхарда Гелена, пребачени из једне категорије у другу. Али у ово могу поверовати само они којима је потребна „независна потврда“, а не лично искуство, да поверују Валтазару Богишићу да „што се грбо роди, време не исправи“. А Азов је рођен с много великом грбом.
ВИШЕ од оригиналног „пачјег теста“, новинари Н1 воле Пекићеву сатиричну верзију из „Писама из туђине“ по којој, „ако хода као патка, кваче као патка, изгледа као патка, то је, очигледно, слон“.
