Зоран Шапоњић

Немој Скоте, свега ти!

21.10.2017.

Не може амбасадор САД у Србији Кајл Скот да заћути ни на дан када Срби са браћом Русима славе заједничко ослобађање Београда од Хитлера и фашиста. Или је Скот баш намерно одабрао овај дан да нас још једном понизи. Пита он из сред Београда, који га држи као мало воде на длану, да ли је могуће, да ли је паметно да у Србији „ратни злочинци буду професори“. Вели Скот – „то је у САД незамисливо“, код њих, тамо у Америци „осуђени за ратне злочине никако не могу бити предавачи на војним академијама“.

Немој амбасадоре, свега ти!

Да ли си, господине амбасадоре, икада помислио, откуда то, када сте ви Американци толико праведни и правични, када сте толико сигурни у своју непогрешивост и јединственост, да сте широм света заштићени разним имунитетима, да не признајете ни један међународни суд? Чега се то бојите?

Амбасадор САД, колико сам схватио, својом најновијом изјавом хоће рећи како је Хашки трибинул, суд који је осудио наше генерале, заиста суд? Да су тамо судили по правди и праву, да су тамо једнак третман имали сви, и Срби који су добили стотине и стотине година робије и Хрвати, муслимани, који су тамо миловани? Хоће амбасадор САД да каже да је праведан и правичан суд који је ослободио Рамуша Харадинаја и Насера Орића?

Немој амбасадоре свега ти!

Мислим господине амбасадоре САД да ви не познајете Србију. Да вам друштво у Београду није баш репрезентативно за извлачење општих закључака о Србијии. Мислим на оне који вам придржавају скуте и рукаве, ласкају и аплаудирају на сваку вашу реч. На оне који се слажу са вама да су генерали Лазаревић, Павковић и остали – ратни злочинци. Да је боље познајете Србију и наш народ схватили бисте да је ваша изјава о томе како „народ и влада Србије треба да се запитају може ли ратни злочинац бити професор“ излишна и да је народ овде одавно одговорио на то питање.

Ако то нисте схватили, можда не би било згорега господине Скоте да зађете мало по Србији, да приупитате народ јесу ли Лазаревић, Павковић, јесу ли они пилоти који су са Батајнице, сами, јуришали на твоје ескадриле – ратни злочинци? И да ли би Лазаревић, Павковић и остали којима сте судили, требало да уче кадете? А, имају их чему научити. Рецимо, како се сам супроставити сили НАТО пакта, како невин лежати у затвору, како трпети белосветску неправду и тако убијен и понижен остати човек, частан српски официр.

И, господине амбасадоре, чак и да заборавимо суд који их је осудио, да заборавимо сву неправду која се на њих сручила, двоструке аршине ваше правде, генерали су одлежали робију коју су им разрезали. Јесу ли они данас слободни грађани, или су им казне доживотне? Хоће ли Хашке пресуде важити и кад умру?

Соли нам јуче памет господин Скот. Вели, да код њих у Америци „студенти уче о важности правила рата и поштовању Женевске конвенције“, па још додаје да они који су из САД, кад ратују и убијају по свету „поштују ратни закон“ и да то значи да и „најбољи војници имају обавезу да одбију наређење које је противно ратном закону“!

Немој свега ти!

Да неће можда амбасадор да каже да је бомбардовање воза у Грделичкој клисури по ратном праву и Женевској конвенцији. Да неће можда да каже да су сва она деца и невини народ по Србији побијени по ратном праву и Женевској конвенцији? Што, господине Скоте, онај ваш пилот који је бомбардовао онај српски воз, па онај ваш пилот који је тукао мост у Варварину, па онај ваш што је побио оне момке на Златибору, а вероватно су ти пилоти ваши најбољи војници, у последњем часу не скиде прст са обарача и не одби наређење?

Шта ћемо са тим злочинима?

Како господине Скоте то не урадише кад их уче најбољи, кад их уче они који нису осуђени ратни злочинци? Да нећете господине Скоте да кажете да можда нису видели, да нису знали, кога гађају и кога убијају?

Немој молим те!

И да неће можда амбасадор да каже да је девет тона уранијума баченог на Србију по ратном праву и по Женевској конвенцији?

Немој свега ти!

Пусти наше генерале нама. Они су, Скоте, наши хероји, наши јунаци и никада за нас неће бити ратни злочинци. Они су од вас, од твојих бранили ову Србију и треба да уче нове генерације српских официра. Шта су требали да ураде 1999. године? Да вам се предају? Да савију грбачу, да погазе своје еполете и официрску част и заклетву?

Ако бог да, родиће српске мајке још којег Лазаревића, још којег Павковића, Диковића, још којег пилота, из оне групе храбрих, оних који нису стали пред вашом силом. Јер, ко зна кад ће се овде поново десити 1999. година?

Тако вам је то господине Скоте.