Желидраг Никчевић
НЕКО ИХ ЈЕ ИЗГЛЕДА СКРОЗ ОШАМУТИО
Не бих да кварим игру и ометам вриједне прегаоце заузете компликованим поглављима, резолуцијама и декларацијама, само бих припитао, онако узгред: извините, да ли је Источна Европа такође Европа?
Ја сам све мислио да јесте (nomen est omen), па чак, у радикалнијој оптици, и више него она Западна – још од времена кад је римски официр Одоакар послао инсигније у Константинопољ и признао власт византијског цара. Али нека им буде. Поштено говорећи – они су само половина.
Па зашто нам онда намећу тај измишљени монопол, изједначавајући Европу и Европску унију? Зашто мисле да су они једине звијери у заједничкој шуми? И, најважније, зашто ми тако понизно прихватамо тај лажни распоред?
Да се подсјетимо: суштинска подјела хришћанства на западно и источно није настала 1054. године, већ у спору између Варлаама и Паламе, три вијека касније. Јер ако је Варлаам био у праву и ако је чиста рационалност довољна за заједницу са Богом, онда је Запад у свему у праву, укључујући номинализам, индивидуализам, либерализам и, на крају, чувена „људска права“. Међутим, ако је у праву Палама са исихастима и ако је ту потребно и нешто више од суве рационалности, онда су они (Запад) стигли у ћорсокак, у пропаст човјечанства. А Исток је још тада изабрао Свјетлост Тавора – о чему свједочи Тројство Андреја Рубљова – и тиме рекао „не“ Унији. Без икаквог „мистицизма“ или „гностицизма“, потпуно јасно и логично! „Теолошки“ на језику XIV и „антрополошки“ на језику XXI вијека.
А сад, гле, фантастичан источноевропски призор: читави народи нестрпљиво цупкају у мјесту, трљају руке, притежу опанке и спремају се на пут.
По свим законима физике, историје и географије, па и по законима Божјим, ми смо ту, једни са другима, какви год да смо, и ту ћемо остати. Нема ту никаквих чаробних штапића; меридијани су неумољиви.
Али ето – они цупкају, трљају и притежу… Само што нису полетјели. Јер тако пише на предизборном билборду…
Појединце још могу и да разумијем; номадизам је понекад дивна ствар. Рецимо, код Керуака је на цести страшно занимљиво, код Хандкеа скоро генијално. Али читави народи!? Гдје су то они кренули? И шта то, Боже опрости, молитвено бунцају, као ошамућени?
„Европо наша, која си на Западу! Да се свети име твоје, да дође Унија твоја, да буде воља твоја – каква год да је! Хљеб наш насушни дај нам данас и пошаљи нам га у виду хуманитарне помоћи! Дај нам инвестиције, то јест кредите, и обућу и одјећу у врећама са својим благословеним секенд-хендом! И опрости нам дугове наше у износу од 4 милијарде долара! И не уведи нас у искушење, то јест у било какву сарадњу са опаком Кином или Русијом!“
Да ли се ово само мени однекуд злослутно причињава?
