Милан Ружић

„Нека се помере Тесла, Пупин и Миланковић, иде Карлеуша“

24.08.2023.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Оно што смо мислили да се никад не може десити, дешава нам се свакодневно, а најгоре је од свега то што смо на те невероватности, које су последица лошег укуса, погрешне културне политике и недостатка здравог разума, навикли и сада их сматрамо апсолутно примереним.

Једна таква ствар одиграла се 22. августа у Београду. Сведоци смо тога да су политичари приликом изградње куле „Београд” говорили како ће та зграда служити за „обележавање најзначајнијих датума српске историје”, „највећих достигнућа српске културе” и „свих великих годишњица српског народа”. Међутим, баш 22. августа, кула је засијала иницијалима Јелене Карлеуше – жене о чијем деловању на морал, културу и уопште укус грађана ове земље нема потребе трошити речи.

Албум на ком се експлицитно спомињу мушки и женски полни орган, њихове излучевине и остале бљувотине које је ново доба одобрило и васпоставило као нормалну и прихватљиву ствар у јавном дискурсу, спонзорисан је, како је у Скупштини Србије навео посланик Народне странке Ђорђе Станковић, од стране Телекома. Уколико је то тачно, онда то значи да својим новцем финансирамо сопствену пропаст, како моралну, тако и духовну.

Станковић је изјавио: „Једна Јелена Карлеуша добиће милион и по евра од ’Телекома’. Добиће 350 хиљада евра за свој албум, 150 хиљада за друге трошкове и милион евра за емисију коју ће имати на Телевизији ’Прва’. То ће бити пандан неке бивше емисије коју је држао Иван Ивановић на тој телевизији, нека емисија политичко-забавног карактера. Када сам те податке изнео, уз пуну одговорност, имао сам прецизне информације да је у том моменту исплаћено 450.000 евра, договор је био да јој се исплати још милион. Тих 450.000 је исплаћено у две транше, прво 300.000 па 150.000 евра.” Ови подаци су ужасни ако погледамо оно што се назива певачком каријером дотичне жене и уколико се узме у обзир утицај њене музике на овај народ. Све у свему, и да је ово тачно, за то се, нажалост, најмање може кривити дотична.

Због чега је 22. август тако поражавајући датум? Због тога што је Србија, да је поштовано оно што су политичари изговарали о намени дисплеја на кули Београд, на тај дан могла да обележи рођења Милана Обреновића, Павла Јуришића – Штурма, Михаила Ђурића или Добрице Ерића. Међутим, нама се намеће закључак да је Јелена Карлеуша, по новим аршинима, далеко важнија личност српске историје и да су владавина, тактика, памет и таленат горенаведених личности, а ништа од наведеног не поседује дотична певаљка, па чак ни просечне вокалне способности, потпуно неважне категорије. Нама је тог 22. августа из центра Београда поручено да су певање о полним органима, истицање попрсја, мешање задњицом, силиконски филери и разврат далеко важнији од било каквог достигнућа.

И чиме да се сада охрабре будуће генерације? Како да објаснимо деци да вреди борити се и биди частан и добар професор, уметник, доктор, спортиста, студент, занатлија ако са највеће зграде у главном граду земље за коју треба да се потруде исијавају иницијали пропасти? Неће предуго проћи, а Тесла, Миланковић, Пупин, Исидора Секулић, Андрић, Црњански, Његош и сви остали, мораће у уџбеницима да уступе место певаљкама.

Заиста ме не интересује да ли је сама управа града уприличила ово исијавање, далеко језивије од Николсонове улоге у истоименом филму, или је певаљка сама платила (Станковић тврди нашим новцем) рекламу, ово је једна од највећих срамота српског народа и његове престонице.

Можда нас због тога овако дуго нико не напада, не бомбардује и не затире – видели су да ми то можемо много боље да урадимо сами, па нема разлога да наши душмани прљају руке. Чак нисам више ни сигуран да имамо непријатеље. Можда их заиста и немамо, него гледајући у оно што називамо непријатељима – не схватамо да буљимо у огледало.