Желидраг Никчевић
НЕ УЧИ ОЦА КАКО СЕ ПРАВЕ ДЈЕЦА
Са непријатељима је све кристално јасно – или ми или они. Али од савезника и савјетника, понекад, да те глава заболи.
Пратећи рат у Украјини, понекад бацим поглед и на српске медије, такозване патриотске, и констатујем да скоро сваки овдашњи коментатор зна боље од руског Генералштаба како се управља војском. Јер су генерали, јелте, неспособни, а војне академије су измишљене само зато како би се спријечило да војском руководе истински генији ратне стратегије и тактике – адвокати, блогери, телеграмери, психолози, социолози и остали вирусолози.
„Ух, ово некако не испада добро за Русе…“ – забринуто уздише постарији аналитичар пред пригодно разголићеном водитељком.
Замислите да су они на челу Генералштаба – за дан би руска војска била у Лавову!
А западни медији, неупућени у српске анализе, скрушено извјештавају:
– Русија премало троши на рат (надали су се да ће бити много више);
– САД превише троше на рат („стингер“ је некад коштао 25.000 долара, сад кошта 400.000 долара);
– у Русији нема антиратног расположења, јер је број погинулих безначајан;
– руска војска стиче непроцјењиво борбено искуство против војске обучене и наоружане по стандардима НАТО-а, док војске НАТО-а не стичу слично искуство против Русије.
Шта себи дозвољавају ови Руси? Па ко још тако ратује?! Овако Запад никад неће побиједити, није фер!
Али не, нашим пинк-хепи експертима то није довољно. Ни издалека. Они би све то брже и ефикасније.
Узгред, да ли сте примијетили како уживају поводом насумичних дронова и гранатирања руских приграничних територија? Као, огорчени, а ликују. Ето, а ми смо упозоравали… Какав праведни гњев надима њихове патриотске груди и образе! Али не у односу на оне који врше ратне злочине (јер је гранатирање цивилних стамбених насеља по свим конвенцијама ратни злочин), већ у односу на руско војно руководство – „које је неспособно да заштити…“ – и тако даље, и тако све ступидније, знате и сами, јер понекад и ви баците поглед на такозване српске патриотске медије.
