Баждарење полиграфа
Не тупите ми полиграфе!
-
Срећко Шојић нас је ”зумбирао” и фасцинирао ”билбордерима”, а ови нас ”зомбирају” и фасцинирају ”полиграфовима”
Откако се у ”Искри” појавило ”Баждарење полиграфа”, сви се куну у полиграф…
Истину на страну, све је већа шала ово што се догађа са справом измишљеном да надомести недостатак доказа.
Када постоје докази, никога не шаљу на полиграф.
Зашто се, онда, ова рубрика зове ”Баждарење полиграфа”?
Као аутор – знам зашто, али још увек не знам ко ”баждари” ове справе, смишљене да буду поштеније од људи… Баждаре се струјомери, водомери, кантари и ваге, тегови, тахометри, брзиномери, радари, сонари… И за све ове уређаје, отприлике, знамо ко их баждари, али, ко баждари полиграфе?
Ко одређује ”меру за меру”, што би рекао Шекспир?
Ко ставља жиг на машину која жигоше жешће него каубоји говеда? Справу која у нашем друштву и систему вредности вреди више од свих судова , небеских и овоземаљских? Ко ”штелује” справу чији ”биииип” вреди више од – кунем се, кунем се Богом, части ми, мајке ми, образа ми, деце ми, слободе ми, крста ми, очињег ми вида…?
Ништа!
Овде више као да нема ни части, ни образа, ни Бога, ни оца, ни детета. Какав – суд? Какви апелациони судови, Врховни, Уставни, какви бакрачи!… Полиграф је закон!
Толико јак, поштован, праведан и добар закон – да власт одмах може да огласи кривим све оне који одбију да се прикључе на полиграф! А, ко пристане, па, још, самоиницијативно, има лиценцу истинитог коју не може да оспори нико до Светог Петра нити он, па ни сам Свевишњи, када пред њега крочи неко са српског полиграфа!
Та, идите, молим вас!
Док ово пишем, као да ме гледа Срећко Шојић, преко десног рамена, и тражи да се ”зумбирају” слова према његовој диоптрији, а преко левог – као да ме надзире неко ко би све да нас ”зомбира”, а не ”зумбира”, полиграфом.
Справом која није доказ, него се користи у недостатку доказа.
Истрага која има доказе не посеже за полиграфом.
А човек који говори истину не посеже за полиграфом који ће то потврдити.
Тако је некада било.
Данас се у једном дану у исту раван српских медија стављају особа која у сумњивом стању терети премијера, не зна се ни за шта, и премијер који тражи да одмах буде подвргнут полиграфу како би негирао те тврдње, не зна се ни које…
У чему је проблем?
У конкретном случају – више верујем премијеру него полиграфу и онима који тврде супротно од премијера. Коме је, онда, немењен полиграф? Хоћемо ли га, ускоро, имати свуда – пред сваким министром Владе на седници, пред сваким послаником у Скупштини, у црквеној исповедаоници? На вашару, испред шатора, на полиграф да буде прикључен онај што виче ”нема лажи, нема преваре”?!
Та, ман’те ме, молим вас!
То је дотле отишло да ће се ускоро продавати специјализовани полиграфи за мушка и женска неверства: ”Нисам те преварио, прошао сам полиграф!” А она мора да му верује, јер је и сама прошла полираф да га није преварила.
Ако је папа смогао снаге да каже како су ”припреме за Божић и сам Божић обична шарада, јер је у току Трећи светски рат”, зашто је проблем да и овде неко каже како је полиграф једна шарада, јер је у току унутарстраначки и страначки и унутармедијски и медијски рат, а не ”државни удар”, који нема ни своје протагонисте – ”ударнике”, него ”уреднике” који премијера јавно називају будалом и који им то јавно опрашта?
Не знам ком је ”профилу” намењена та шарада са полиграфом, али слутим да је неко прецизно израчунао да је то већински профил у Србији.
Хајде да, мало, загребемо по савести, да једни другима у очи кажемо шта имамо, онако мушки, без полиграфа!
И – ”деде да видимо”, што би рекли они што рукују полиграфом, ко је то у Србији победио на тендеру за баждарење полиграфа?
