Милан Ружић

Не давите Београд и не давите породицу

23.06.2023.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Главни град Србије коначно је одлучио да поново подржи породицу тако што ће 24. и 25. јуна у самом центру града бити организовани Београдски дани породице.

Ако се узме у обзир то да је породица најнападанија и најнарушенија ствар у савременом свету, морам бити искрен и рећи да ми се идеја о данима породице у Београду веома свидела. Наравно, сада ће многи рећи како сам присталица власти, али нећемо се обазирати на глупости које немају утемељење у здравом разуму.

Када је, под налетом глобализације и права за сексуалне мањине која се заснивају на одузимању права онима који тој групи не припадају, савремени свет почео да руши породицу, он се уклапао у ону чувену идеју депопулације планете која већ одавно није теорија завере, већ је постала стварност. Већ дуго, гледајући око себе, можемо приметити да живимо скоро па у документарцу о депопулацији. И у таквом свету који је нагрижен намерама богатих, огуљен од културе и присиљен да се врти око новца и ријалитија, породица је једно од врло ретких уточишта од грубости света. Као таква, логично је да се налази на удару. Међутим, овакав ударац тупим предметом у виду градске одборнице, а испред покрета „Не давимо Београд“, нисам могао ни да сањам да ће икада играти било какву улогу у каквој год аргументацији.

Наиме, она је изјавила да је идеја о формирању Београдских дана породице потекла као одговор на прошлогодишњи Еуропрајд и да „истицање оваквог фестивала на темељу дискриминације других није права вредност породице. Овако се само продубљују поделе и насиље“.

Дакле, прво смо се суочавали са јавним повицима о томе како је породица најопасније окружење, јер се у њој лако може догодити сваки вид злостављања. Онда смо слушали како треба отказати породичну шетњу (што је и учињено), јер се њом угрожавају права ЛГБТ заједнице која жели да има своју шетњу. Затим смо сад сведоци речи да фестивал, чији сјајан програм лако можете наћи на интернету, посвећен породици продубљује поделе и насиље.

Симићева је изјавила да „нема разлога за славље када сви тешко живимо“. А јесмо ли тешко живели прошле године када се сила и ордија гејева слегла у главном граду Србије, па је новац за то ипак издвојен, додаћу нажалост? Нисмо ли тешко живели када је новцем грађана плаћен дочек једне од нових година на ком је наша истакнута певачица истакла ЛГБТ заставу? Живимо ли тешко кад се у Београду организује „Мирдита – добар дан“? Живи ли се тешко када хапсе Србе по Косову и Метохији, или то није Београд, па нема везе? Или само живимо тешко када се ради о стварима од суштинске важности попут породице, културе и народне традиције?

Госпођо, госпођице, господине, или како год се дотична изјашњава, породица – оно у чијем рушењу сте узели удела са овим изјавама – мора да опстане ако ми као народ који нагриза бела куга хоћемо да опстанемо.

Не видим да ико нормалан или моралан може бити против дводневних радионица, концерата и представа посвећених деци и слављењу породице као, што се мене тиче, највишег домета организовања људске цивилизације.

Стога, стварно, не давите Београд и не давите породицу, а што је још важније – не давите гледаоце својим изјавама које су други написали за вас, а ако сте их сами смислили, онда заиста нисте материјал за одборника, па ни за одборницу, јер градски одборник, макар он био и одборница, треба да има разумевања, части и барем мало памети и образа.

Верујем да вам ја као породични човек и православац баш нисам по вољи, вероватно сам вам раван ђаволу (каква смејурија!), али има нас много таквих које ћете убудуће морати да трпите као што и ми трпимо вас. Е то трпљење, иако без разумевања, јесте оно што држи насиље у футроли, а ово што сте ви изјавили, то је оно што провоцира и позива на обрачуне. Као добри православци, опростићемо вам – породично.