Филип Родић
Не да(ви)мо Маријупољ
фото: Приватна архива
Постоји ли веза између домаћих екстремних либералних снага окупљених у коалицији „Морамо“ и страних плаћеника на привременом раду у Украјини?
РУСКЕ снаге, по неким наводима, планирају да неонацисте из пука Азов ушанчене у лагуме челичане „Азовстал“ у Маријупољу на светлост дана извуку упумпавањем воде у огроман подземни простор у који су увукли. Ово није први пут да нацистички пацови последње уточиште траже у канализацији. Такав случај био је, на пример, у Београду 1944, када су ослободиоци морали да се упусте у сурову подземну борбу прса у прса с нацистима, у којој су бројни млади партизани и црвеноармејци погинули, а многи преживели су дословце полудели. О томе је у књизи „Смрт је долазила из подземља“ опсежно писао Мирко Јовићевић.
НЕ ЖЕЛЕЋИ да своје војнике поново гурну у Хад, руски стратези су изгледа одлучили да тунеле у којима се, по тврдњама руских обавештајних служби, поред око 3.000 неонациста, налази и биолабораторија под контролом НАТО-а потопе делом морском водом (тунели су и овако подложни плављењу), а делом упумпавањем воде помоћу ватрогасних возила. Али то се сигурно не би допало противницима „дављења“ Београда и сестринским организацијама окупљеним у коалицију „Морамо“, не толико што су баш принципијелно против дављења, колико због тога што се тамо, по свему судећи, налазе њихови пријатељи. То смо сазнали случајно, захваљујући несмотреној објави једне чланице те људскоправашко-еколошке корпорације.
ТЕОДОРА Гавран, иначе 52. на парламентарној листи „Морамо“, објавила је да се њихов „друг Гунди“ предао „руским окупаторима у Маријупољу“ пошто је „седам дана био без хране, воде и војне опреме“. Ужас! „Друг Гунди“, у Украјини познатији као „Козак Гунди“, јесте британски држављанин Ејдан Еслин који се пре одласка у Украјину борио у Сирији, на страни курдске милиције „Лавови Рожаве“ у оквиру курдске Народне заштитне јединице, паравојске која је једно време војевала против снага Башара Асада и Исламске државе уз значајну подршку САД, а онда су их Американци напустили 2019. и оставили на милост и немилост Турске.
ЕСЛИН је у Сирију први пут отпутовао у априлу 2015. и тамо боравио десет месеци, да би по повратку у Британију фебруара 2016. био ухапшен због сумњи за умешаност у тероризам. Убрзо је, међутим, ослобођен и вратио се у Сирију да поново ратује. Не знамо тачно до када је тамо остао, али познато је да је 2018. отишао у Украјину да би се борио против „руских окупатора“, како то каже Теодора Гавран.
ЗАХВАЉУЈУЋИ Гаврановој сазнајемо да је на путу од Сирије до Украјине њихов друг Гунди три месеца боравио у Србији, док је, како каже, „чекао дозволу украјинске војске да се прикључи“. За то време био је „њихов гост“, ишли су заједно на „Бир фест“, Калемегдан. Е сад, ово је „мало“ спорно. Не само због тога што је Гавранова са својим колегама „левичарским еколозима“ угостила човека који је отишао у Маријупољ да се бори раме уз раме са осведоченим нацистима из пука Азов (иако је био у јединици украјинских маринаца, то су му били саборци и под истом су командом). Више због тога што је Гавранова очито знала због чега је њихов „друг Гунди“ у Србији и у томе му, по сопственом признању, помогла угостивши га и ко зна још како.
ВРЛО је могуће да је Гавранова тиме починила кривично дело из члана 386б Кривичног законика Републике Србије којим се забрањује „организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави“, за шта је запрећена казна од две до десет година затвора. И то се односи и на српске и на стране држављане: „За дело из става један овог члана, учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и када лица која организује нису држављани Србије.“ Дакле, забрањено је помагати и страном држављанину да оде на страно ратиште, а то је Гавранова, рекло би се по њеном признању, учинила.
АЛИ, како је Теодора Гавран уопште ступила у контакт с британским држављанином који је ратовао у Сирији и намеравао да с послом настави и у Украјини? Највероватније преко свог мужа, Курда који је у неком тренутку, могуће током мигрантског таласа, дошао да живи у Србији. Колико ли је још таквих? Не само миграната који су се населили у Србији и наставили с активностима повезаним с ратом у својој родној земљи него и плаћеника и других ратника који су преко наше територије прешли и на њој боравили док се нису стекли услови да оду на следеће ратиште и наставе са својим „занатом“. Јесу ли пиво с Гундијем пили и Радомир Лазовић, Добрица Веселиновић, Небојша Зеленовић и други „еколошки“ активисти?
ДА ЛИ СУ Жене у црном, чија је чланица и председнички кандидат коалиције „Морамо“ Биљана Стојковић, и слични само демонстрирали против „руске агресије“, или су предузимали и неке конкретније кораке попут помоћи неком Гундију док чека „дозволу“ украјинске војске да јој се придружи? Јесу ли „морали“ да помажу таквим ликовима и јесу ли они њихови саборци? Такође, с обзиром на ова сазнања, поставља се питање је ли Теодору Гавран 14. јуна 2021. полиција пратила само због протесног скупа који је организовала у Перлезу и на којем је био и Александар Јовановић Ћута, или због нечега другога?
