Баждарење полиграфа

Не бих ја, ту, ништа мењао!

Испред Скупштине Србије и убудуће дочекивати спортисте, а испраћати власт!

И сви који се баве јавним послом, што јесте и спорт, морали би, бар од олимпијаде до олимпијаде или једном у мандату, да пред Скупштином избаждаре свој учинак, углед и цену.

Па да видимо: где смо били, шта смо радили, а грађани да изваде оно блокче, подвуку црту и кажу: шта смо овде имали…?

 

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Ај’мо, народни посланици, испред Скупштине, а не унутра!

Пред грађане, а не пред салонске камере!

Да са грађанима, народом својим, запевате химну, а онда да певате шта хоћете. Па да видимо – хоће ли вас грађани пратити или ће вам звиждати.

Можете запевати ”Освојили смо свееее….Освојили смо свееее!”, јер јесте: у вашим су рукама и пасоши које дајете спортистима и новац који им дајете за награду.

Можете и ”Играј и победи…”

Србија вас чека, да дођете из далека…

Зашто не би сте те велике победе које војујете на међународном плану, односно њихове исходе, проверавали пред народом, пред Скупштином? Зашто не би сте обрадовали своје суграђане, да вам приреде дочек?

Овде живе људи који воле своју земљу!

Јесте ли чули како певају химну?

Зашто нисте пред њих изашли по повратку из Брисела, након што сте потписали историјски споразум са Косовом?

Да запевате ”Боже, правде!”

Зашто своју усхићеност и раздраганост отварањем поглавља у предприступним преговорима за улазак Србије у ЕУ – нисте поделили са народом, пред Скупштином?

Ваљда то вреди бар као једна бронзана медаља на Олимпијади!

Зашто не би сте пред Скупштином, са својим грађанима, прославили ”Партнерство за мир” и лепо им објаснили  да греше ако мисле да то има везе са нашим уласком у НАТО?

Зашто нисте и ви дошли да са својим народом дочетаке своје спортисте и прославите наше медаље?

Нећете да се китите туђим перјем?

Ту је грешка!

Није то туђе, то је наше перје.

И грађани нису викали ”Вучићу, педеру”…

Ако се и чуло спорадично, то је олош викао.

Елита није.

”Елита српског спорта овде је за  овакву елиту Србије!” – изговорио је пред Скупштином Александар Ђорђевић, селектор кошаркаша.

Доказао је да уме да процени појединце и од њих направи тим. Елитни.

Те му треба веровати.

Неко се љутио и нешто викао јер је изоставио Бобана Марјановића?

Тај својим друговима у репрезентацији није ни честитао на сребру.

Није дошао да их дочека, ни на аеродрому, ни пред Скупштином.

Избаждарио се….

Ако. Треба још да расте.

А политичари и власт?

Ако и даље тврдите да ”нећете да се китите туђим перјем”, онда изађите пред Скупштину и грађане окићени својим перјем.

Окачите своје медаље око врата.

Па да видимо: хоће ли вас дочекати или испратити.

Радоје Андрић
?>