Зоран Шапоњић

Насер је невин, лажу извађене очи судије Илића!

09.10.2017.

Како је Бакир обећао тако и би! Суд у Сарајеву пресудио – Насер Орић је невин. Није убио ни судију Слободана Илића, нити му је клекао на прса и ножем му повадио очи а онда га заклао, ни Митра Савића ни Милутина Милошевића! Нити је на белом коњу јахао по Кравици и Залазју док су његови крволоци пљачкали, палили, убијали.

Лажу Срби и њихови сведоци. Лажу извађене очи судије Илића и пререзани гркаљани несрећника из Факовића и села око Сребренице и Братунца. Лажу српске одсечене главе. Лаже и кућа што још зјапи у центру Залазја, горе на превоју, што су у њој живи горели они нерећници.

Божија правда, кажу мајке Сребренице радосне пресудом Орићу.

Свануо дан да се Срби добро замисле над собом и над својом судбином. Може ли ово овако више и докле може? Где је граница где ће Срби рећи – имамо ли ми као народ неке границе? Хоће ли Срби прећи и преко овог као што су до сада, годинама, деценијама уназад прелазили преко свега – зарад братства, зарад јединства, зарад заједничке државе коју смо по невољи увек најскупље плаћали а они најјевтиније кроз њу пролазили.

Ако није данас, кад ће сванути други дан, кад ће бити време да Срби и Република Српска кажу – шта ће нама БиХ? Да кажу збогом Сарајеву и сарајевској правди, сарајевској држави у коју су силом натерани. Ако не данас, кад ће сванути тај дан да се Срби сложе око овог питања?

Важе ли у Босни и Херцеговини исти закони исто и за Србе и за мусллимане?

Брани ли држава Босна и Херцеговина права Срба, људска и она друга, право на живот, право на поштено суђење, право да жртве добију сатисфакцију у виду правде? Јок изгледа. Чува ли држава Босна и Херцеговина Србе, јесу ли Срби који живе на њеној територији равноправни са другим народима? Јок изгледа.

Јесу ли Срби добродошли у Сарајеву, јесу ли тамо цењени ако не као Срби, макар као људи? Не морају тамо да их воле, али, да их барем не киње, да се не спрдају са њима и њиховим патњама, њиховим жртвама. Јок изгледа. Срби су у Сарајеву добродошли само ако су спремни да клекну, пољубе паши скуте и рукаве, за кесу дуката, за добар положај, свеједно…

Јесу ли давно у Сарајеву рекли да су Срби тек ђикани и, од првог до последњег четници? Ко је јутрос, ко имало мозга има могао очекивати да сарајевски државни суд прогласи Насера Орића кривим кад је оно што је рађено по селима око Братунца, Сребренице, Власенице био пројекат те исте државе?

Мисли ли ико да ће реченица коју сваке године понављају у Поточарима да је онај „ко је убио једног човјека – убио читав свијет“ икада бити примењена на једног јединог човјека који је из мржње, освете, зависти, убио једног јединог Србина?

Заиста, који је то други дан, ако не овај данашњи, после пресуде у Сарајеву, да Срби ставе прст на чело и замисле се добро, почну копати по својим предрасудама и својим заблудама?

И, шта ће Срби и Република Српска у таквој држави? У држави у којој за њих нема ни живота ни правде? У којој су тек обични ђикани? У којој је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу – божија правда! Могу ли прећи и преко овог данас? Ако пређу – боље нису ни заслужили!

Хушкам на рат, рећи ће неко. Бог ми је сведок да се рата бојим више но змије. Био сам у рату, видио побијене, искомадане и искасапљене, видио крви до колена, бојим га се више но ичега на свету.

Али, сме ли се пристајати на све? Сме ли се пристати на данашњу сарајевску пресуду и срамоту? Пристати и ћутати? Ако се ово од јутрос прогута и заборави, шта је следеће? И, ко зове на сукобе? Срби ако кажу – ово овако више не може, и наше жртве вапе за правдом, или они који су јутрос прочитали давно написану пресуду и завршили сарајевску фарсу?

Има једна линија у животу свакога појединачно и сваког народа. Линија до које је човек човек а народ – народ, достојан поштовања. Кад се та линија прекорачи онда постанеш нико и ништа и све што ти се дешава – заслужио си.

Кад ту линију пређеш онда и ископане очи судије Илића лажу а ти ћутиш и не стидиш се.