Ако се докаже да је Тони Блер ратни злочинац, због рата у Ираку, прети ли Србији опасност да буде изложена новим санкцијама међународне заједнице и евентуалном милосрдном, поновном бомбардовању?
Прети.
Више је разлога.
А, главни је да смо знали да је Тони Блер ратни злочинац и да смо то скривали од међународне заједнице!
А хоћемо у Европску Унију!
Са прикривањем злочинаца и злочина не улази се у ЕУ. Ни за вечером у Паризу.
Велика Британија је, после седмогодишње истраге која је коштала 13,3 милиона евра, у извештају са 2,6 милиона речи (четири пута више него Толстојев „Рат и мир“) дошла до основане сумње да је Тони Блер, њихов бивши премијер, неосновано и неоправдано ушао у рат са Ираком, у којем је убијено на стотине хиљада Ирачана (не зна се ни колико) и 179 британских војника (то тачно знају, јер им се појавио вишак оброка на казану) – починио ратни злочин!
Толике новце су потрошили да би доказали оно што смо ми већ знали: Блер је постао ратни злочинац и пре рата у Ираку, „крилима милосрдног анђела огрнут“ док је бомбардовао Србију. И Црну Гору.
И ми смо му судили, у кукавичком одсуству, због тога, и осудили га на 20 година затвора, 2000-те године.
Па га је годину дана касније Врховни суд Србије ослободио укинувши пресуду у делу који се тиче ратног злочина против цивилног становништва, али није га ослободио и за повреду територијалног интегритета наше државе, за шта му је било запрећено десет година затвора, ако дође у Србију!
Где је ту одговорност Србије?
У томе што, када је дошао у Србију, Тони Блер није отишао у затвор, него у Владу Србије, за саветника.
Саветника кога је премијер цитирао у свом експозеу: „Ја, верујте ми, немам страх од реформи и модернизације. Једини страх који имам је страх од будућности у којој нисмо били довољно одговорни и храбри да реформе спроведемо.“ – „Ово је рекао Тони Блер, али ја нисам био довољно паметан да смислим нешто боље или прикладније.“ – рекао је премијер Вучић.
Нисмо знали шта нас чека у будућности? Са Блером?!
Могуће.
И није могуће, види се из књиге „Енглески педерски испрдак Тони Блер“, коју је написао Војислав Шешељ, а којој је рецензент био Александар Вучић.
„Тони Блер пореске обвезнике Србије не кошта ни динара!“
Осим што их је коштао глава!
А у Србији је био у домашају руке правде, када је члановима српске Владе одржао „тајно“ предавање…
У Толстојевој 2 (добра веза са „Ратом и миром“), на Дедињу Тони Блер је, по министарки и потпредседници Владе, Зорани Михајловић, организовао „необавезно ћаскање уз кафу“.
Истина је да то ћаскање није било обавезно за све министре, већ само за одабране, те је, са те стране, заиста било необавезно…
И? Шта сад?!
Њега ће хапсити и испоручити Хагу?
Ако то желе, могу, јер за тако нешто имају више и разлога и доказа него што су имали за, на пример, Слободана Милошевића.
Њега би осудили и пре смрти, само да је напао Ирак…
Али, знајући за нашу „вијагра срећу“ међународна ће заједница осудити Србију – зато што је доказаног ратног злочинца делом ослободила, а делом и прикривала, као, на пример, Ратка Младића или Радована Караџића, јер га није ухапсила у Београду и испоручила правди!
Британија је, за разлику од Србије, урадила своје, споро, седам година дуго, али темељито.
И нема ту много премишљања, када се буде одлучивало!
Биће – удри по Србији!