ПЕРО СИМИЋ

НАМЈЕСНИЧКА ПОСЛА

17.05.2015.

Колико ми је познато предсједник Републике Српске Милорад Додик није до сада тражио да се сусретне са не тако давно акредитованом америчком амбасадорком у БиХ Морин Кормак иако не би одбио тај сусрет, јер поштује дијалог и већим дијелом уважава Сједињене Америчке Државе.То што се амбасадорка Кормак непозвана и непрозвана ових дана условљено препоручује предсједнику Додику, изјављујући да је спремна да се са њим састане уколико предсједник промјени своје коментаре који, претпостављам још од Стјепањдана па све наовамо, „нису били у складу са позитивном реформском агендом“, није ништа друго до изјава још једног од намјесника БиХ поред већ одомаћених, Инцка те још неких амбасадора у БиХ.

Разачоравајуће је да је америчка амбасадорка своју прву посјету престоници Републике Српске започела намјесничким и провокативним стрелицама упућеним према демократски изабраном предсједнику који је за свој рад прије свега одговоран грађанима а не амбасадорима и чији су изјаве и коментари у складу са оним што већина грађана у РС тражи. У противном Милорад Додик не би по други пут био изабран за предсједника.

Охрабрујући је био долазак амбасадорке Кормак у Доњу Градину поводом 70 година од пробоја из усташког логора смрти – Јасеновац, симбола геноцида , а помало разочаравјуће је било што амбасадорка, поред породице погинулог полицајца и грађана Зворника није изјавила саучешће и властима у РС након терористичког напада на полицијску станицу у Зворнику, јер то је био и напад на Републику Српску ма колико то неко не жели да чује.

Ако амбасадорка Кормак регуларно и јавно саопшти да је политика Амбасаде Америке да неће да разговара са “ несташним“Додиком док се не промјени, очито по њиховој мјери, онда је регуларна и изјава предсједника Републике Српске да неће мјењати ставове упркос притисцима јер Република Српска, ма колико мала била, не функционише на притиске.
За очекивати је било да амбасадорка заобиђе стереотипе из Сарајева, као и појединих функционера њене амбасаде и неких међународних кругова о Републици Српској и њеном предсједнику као дежурним кривцима, и свој став донесе на основу сопствених утисака и у директном дијалогу са предсједником како то налаже демократска и дипломатска пракса . Јер Милорад Додик жели добре односе са свима па и са Америком једном од најмоћнијих светских сила.

Замислите да је по истом принципу амбасадорка Кормак затражила састанак са предсједником Додиком а он не дај боже одбио да се сусретне са њом због, рецимо нереда у Балтимору изразивши своју забринутост али и наду да ће се сусрести са амбасадорком кад ова криза и понашање прођу?

Наравно то предсједнику Милораду Додику не би пало на памет јер су то унутрашњи проблеми Америка и у то нема право нико да се мјеша као што и ми не волимо да се нама неко мјеша. Добронамјерне савјете и помоћ , али оне без ултиматума радо примамо посебно од Америке која је дала немјерљив допринос у окончању рата у БиХ и очувању мира , изградњи те послератној стабилизацији БиХ, па тиме и Републике Српске.

Као заклети оптимиста претпостављам да нећемо дуго чекати на сусрет предсједника и амбасадорке који је у интересу обје стране јер нам је потпуно јасна појачана дипломатска активност америчких амбасадора на Балкану, од Македоније, Космета, Србије па ето и до БиХ.

Иначе не мислим, као што ми многи сугеришу, да је боравак предсједника Републике Српске на величанственој војној паради у Москви управо тај несташлук који није у складу са позитивном реформском агендом која се испријечила између америчке амбасадорке и предсједника Републике Српске!?