Баждарење полиграфа
МУФТИЈО, МЕША НИЈЕ НА ПРОДАЈУ
А – није ни Кустурица, но он је жив и уме себе чувати од препродаваца вере, нације и људи, каквима се одавно придружио муфтија Муамер Зукорлић ”беседом” на отварању Бошњачког центра у Бечу.
– БЕОГРАД је пун бошњачких мозгова који се, на жалост, користе у сврхе српског народа”. – изјавио је муфтија Муамер Зукорлић на свечаности поводом отварања Бошњачког центра у Бечу. Као пример, навео је Расима Љајића, ”који је име број један у политици”, али и Емира Кустурицу и Љиљану Смајловић (?), као ”савременике”, а од почивших – као Бошњака које ”користи” српски народ – Мешу Селимовића…
Ову ниску црних бисера – најлакше је прекинути запажањем које се неминовно намеће: ако Љајић, Кустурица, Смајловићева и остали који Београд чине ”пуним бошњачких мозгова” – ”делају у корист српског народа”, онда се може закључити да муфтија нити жели нити дела у корист српског народа са којим дели живот у Србији. И још би се могло закључити и супротно: да муфтија, насупрот побројаним а којима то замера, отворено ради против интереса српског народа са којим дели ову државу.
Трећег, осим да муфтија уопште нема мозга када тако нешто изговара, на шта ће он тешко пристати, нема!
И крај!
Живи савременици, Љиљана Смајловић и Емир Кустурица, не желе ни да се осврну на најновији бисер из муфтијиног ”отвореног као кадилак” мозга… Али, има ко не може да оћути: Мехмед Меша Селимовић је још за живота, а умро је 1982. године, знао да ће се један шестогодишњак из Орља код Тутина, преобратити у нешто овакво, па је, због њега и због оних који ће се тек родити, за живота написао тестаментално писмо Српској академији наука и уметности у којем је, шест година после рођења тог детета и шест година пре своје смрти, написао:
”Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ”Српска књижевност у сто књига”, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.
Овим се речима Меша Селимовић обратио Српској академији наука и уметности и тада шестогодишњем Муамеру Зукорлићу.
Тај хајван од детета данас каже:
”Српски народ нам не би вратио Мешу Селимовића ни за какве паре, иако је Меша у ствари Мехмед, а то је од Мухамеда. Замислите, Мехмед Меша Селимовић је српски писац. Он је генијалац којег Срби присвајају без обзира на то какво ми мишљење имали о њему!”
Муфтијо, не бих то могао у своје име рећи, али морам рећи у име српског народа, дакле – муфтијо драги, Меша Селимовић није на продају!
Уместо да ”српски народ не би дао Мешу ни за какве паре” – хтели сте можда рећи да би ви дали све паре које имате само да се Меша није изјаснио као Србин? А још би се и позајмили – само да вам се врати?
Када кажете: ”Он је генијалац којег Срби присвајају без обзира какво ми (муслимани?Р.А.) мишљење имали о њему.” – желите да кажете да сте 1976. године имали само 6 (шест) година и да нисте умели да читате, па нисте могли ни да прочитате како се Меша обратио САНУ? Желите ли да кажете како је данас, када сте се, машала, описменили – важније и тачније ”ваше мишљење о њему” од оног што је, невољник проницљиви, сам рекао и написао за себе?!
Желите ли да кажете да би се Бошњаци одрекли Републике Српске, нека иде из Федерације БиХ, само да се Сарајеву врати Емир Кустурица?!
Желите, желите…
И треба вас ставити на полиграф, ако тврдите супротно.
И мене, ако треба, али не бих баш, на исти полиграф после вас.
То што ви зборите, не да није истина, него је болесно, а можда и заразно!
Зато, ако треба, мене метите и у букагије, али на полиграф после Зукорлића – нећу!
