Ранко Пивљанин

Мрак у Граду светлости

16.11.2015.

Бројање мртвих по стратиштима бестијалног терористичког пира у Паризу, истовремено је било и одбројавање до оне нулте тачке од које ће се даље рачвати будућност Европе и света. Имали смо сличну ситуацију после америчког 11. септембра 2001, али се, на жалост, показало да одабрани пут на чијем је путоказу писало „рат против тероризма“ био странпутица. И не зато што је правац био погрешан, већ што је изведба била калкулантска, селективна и лицемерна. Уместо да згази терористичку хидру она јој је додала још неколико глава које палацају отровним језицима широм планете, а сад је на ред дошла и Европа. Ономад су њене мете били Лондон, Мадрид, овај пут Париз, сутра ће то бити неки други град и нека друга земља. Сигурних више нема.

Иако пијетет према невино проливеној крви претпрошле ноћи изискује ћутање, мора се рећи да су кобне грешке западних влада, па и француске, плаћене животима ових људи и сликом Европе коју ће, уместо слободе и безбрижности, све више урамљивати страх.

Ако ни због чега другог, а оно због опреза да стравични злочин извршен са Божијим именом на уснама терористичких фанатика не буде окидач верског, религијског сукоба, већ демаркациона линија између варварства и универзалних људских вредности.

Тим пре, што паралелно са „осветницима“ опасаним експлозивом и с прстом на орозу аутомата, стижу колоне њихових сународника у ту исту Европу с великом шансом да буду предмет мржње због свега што се догодило.

Ситуација је превише компликована за једноставна решења. Мржња рађа мржњу, они ће дизати у ваздух и себе и нас, ми ћемо дизати ограде и спуштати заставе; они ће насумице убијати по улицама и кафеима наших градова, ми по сиротињским четвртима њихових пустиња. Углавном, бескрајни круг ужаса.
Није непријатељ ислам, већ његова радикална варијанта и кад се то већ није разумело док су по Блиском истоку рушени секуларни владари, сад је последња шанса да се ствар обрне.Иначе, судбина ће нам свима бити иста, па звали је паклом или џехенемом.