Баждарење полиграфа
Милош Обилић није служио војску!
Прва асоцијација након упознавања са експозеом Ане Брнабић, мандатарке нове Владе Србије, била ми је анегдота са почетка Другог светског рата:
Колона партизана улазила је у неко српско село, када је јуноша са чела, ваљда у намери да, у три речи, старици на коју су наишли – стави до знања ко су они и за шта се залажу, уместо традиционалног ”Помоз’ Бог, мајко!”, рекао:
- Смрт фашизму, бако!
- И теби, синко! – одговорила је старица.
Где је, ту, веза са експозеом мандатарке?
У три речи: дигитализација, образовање и економија, на које би она старица, да је данас жива, одговорила:
И теби, мандатарко…
Те жене и тако бритке реплике и реторике, одавно нема, али, срећом а несрећом, та бака сачувала је своје потомке да се данас боре за дигитализацију Србије! И да верују у њу, као спас за ову земљу и народ: када успешно спроведемо дигитализацију, у коју нас, надам се, неће под оружјем спроводити као у ону послератну индустријализацију, лакше ће се и брже дигитално подизати фабрике, путеви мостови, дигитално ће се подизати читави градови, па и на води, и оживљавати опустела села, па ће се, када их дигитално обрадимо, у њима видети и људи…
Она бака из Другог светског рата – одшколовала је своју децу и та су деца већ постала пензинери који издржавају своје одшколоване синове и унуке без посла.
Радићемо на образовању тако што ћемо отпустити бар 2.700 просветара?
Када мандатарка спроведе свој експозе у живот, више се неће догађати да деца школована у Србији одлазе да раде у иностранству, а деца школована у иностранству – више неће долазити да воде Србију.
Нећемо, никада више, плести архаичне џемпере из Сирогојна и извозити их у цео свет, него ћемо плести ауто-каблове за тај свет који ће нас држати на минималцу, али захвалне што смо ослобођени игала и плетива…
То ће бити тај економски развој из експозеа, који почива на континуитету ове Владе са собом у претходном животу.
Али, није то иста Влада: два су министра заменила места – Вулину допала војска за коју је чврсто био везан паролом ”Служимо народу!”, а у којој је он био народ; Ђорђевићу допало министарство рада, мада се лошом љубавном поезијом коју пише, здушно препоручивао за министра културе и веома погрешно јавно захваљивао председнику, а не мандатарки, на указаном поверењу…
Није то иста Влада, јер сада имамо и Министарство за евроинтеграције или како се већ зове, али – шта би са нашим осталим темељним стубовима националне стратегије и политике? Где нам је Министарство за интеграције са Русијом? Где са Кином? Где за..
Где су, у Експозеу, медији и новинари?
Хоће ли им и под новом Владом бити дозвољено да раде шта хоће, лажу и клевећу?
Као оне дневне новине које су на Видовдан, дан Експозеа, на насловној страни – изнад фотографија председника Александра Вучића и министра Александра Вулина – залепиле налепнице са ликовима Светих Великомученика Цара Лазара и Милоша Обилића?
Је ли то нека покварена алузија да се председник Вучић великомучи водећи овај народ?
На насловној страни нема одштампаног чак ни његовог имена уз фотографију, а у тексту уз који је објављена фотографија, ни речју се не помиње ни Вучић, ни његова функција..!
Докле новинари мисле да раде тако?
Је ли Вулинова фотографија испод Милошеве алузија да Обилић није служио војску?!
И да…
Први експозе који мандатар буде читао са макар малим осмехом на лицу, мајушним, и када у расправи о њему не буде намргођен и опор, или намргођена и опора, има шансу да успе!
Од једне даме, нација очекује и осмех!
