Перо Симић

МИЛИТАНТИ СТАНУЈУ У КОМШИЛУКУ

20.01.2017.

Да ли је могуће да је Милорад Додик предсједник Републике Српске страх и трепет за најмоћнију земљу свијета , САД , поред терориста , радикалних исламиста, вехабија, ратника Алаха у БиХ и њихових спонзора и идеолога попут Бакира Изетбеговића . Или је администрација најмоћније земље свијета насјела на параноичне извјештаје о Милораду Додику и Републици Српској , конфузне америчке амбасадорке у Сарајеву Морин Кормак,која се на примјер , за разлику од готово свакодневних сусрета са Бакиром Изетбеговићем, никада није састала са Милорадом Додиком. Зашто се лоптица са стварних опасности по БиХ и регион сваљује на Републику Српску и њеног предсједника Додика.

Према предсједнику Републике Српске Милораду Додику одлазећа америчка администрација САД увела је санкције јер је одбио да му странци препарирају свијест и да ради против националног интереса сопственог народа.Добио је санкције али је зато сачувао част и достојанство како доликује једном српском вођи и државнику.

Између притиска бјелосвјетских мешетара и бараба и поштовања Устава Републике Српске, Милорад Додик , предсједник изабран на демократским изборима , опредјелио се за поштовање Устава и одбрану Републике Српске, како тај Устав и налаже од предсједника. Опредјелио се за борбу за слободу свога народа, не угрожавајући друге, а против било каквих притисака , попут оних на којима су прије неки дан у телефонском разговору инсистирали амбасадорка Кормак и Брајан Хојт Ји , замјеник помоћника дежавног секретара САД ,кршећи тако основна начела међународног права – неуплитање страних влада у унутрашње послове суверених земаља и поштовање њихове политичке нехависности .Притиске на које је Додик иначе алергичан, ма од кога они долазили и који га само јачају и чине још одлучнијим у одбрани интереса Републике Српске.

Срамна одлука одлазеће америчке администрације чини се само је још више ујединила српски народ у Републици Српској а Милорада Додика учврстила у улози водећег бескомпромисног борца у очувању слободе српског народа по цјену да сноси и последице . Након ових привремених санкција немоћне америчке администрације ,чији су представниџи у БиХ одбијали сваки дијалог са Додиком опредјељујући се за подршку политици Бакира Изетбеговића која је уистину највећа опасност за БиХ и регион , чини се да Милорад Додик никад није био јачи и поноснији и да без сумње има стопроцентну подршку јавности у Републици Српској.То је и најважније јер га је та јавност и бирала за предсједника.

Изјаве политичких маргиналаца ,којекаквих квазианалитичара и непријатељски расположених медија према Републици Српској и њеном предсједнику који покушавају издраматизовати новонасталу ситуацију причом о некаквим потенцијалним ратним сукобима итд. , прича су за себе и не могу се доводити у везу са Републиком Српском и њеним предсједником. Милитанти не станују у Републици Српској , већ у њеном комшилуку.

Република Српска и њен предсједник нити помињу рат нити чине било шта да до њега дође. Напротив одбацују и осуђују било какве приче о сукобима.

Такође цјене улогу САД и међународне хаједнице у прекиду ратних сукоба у БиХ и очувању мира , али се противе било каквом међународном интервенционизму.

Посебну причу за себе представљају чињенице да је неко смишљено пажњу јавности са престонице исламског радикализма у Европи, Сарајева, која представља стварну опасност за БиХ и регион, пребацио на Републику Српску и Милорада Додика. Ко је то урадио , можемо само да нагађамо. Можда би нам одговор могла дати америчка амбасадорка у Сарајеву Морин Кормак. Док је још ту.