Милан Ружић

Ви сте свет, ми смо људи!

11.09.2023.

Милан Ружић

Србија је у два дана (9. и 10. септембра) проживела много тога, али оно што остаје као траг свега проживљеног, од чега су већина лепе ствари, јесте пласирање потпуно погрешних домета Србије у иностранству.

Већ дуги низ година, мислим да је ово једанаеста по реду, у Београду се одржава нешто што се назива геј парадом и што су нам подметнули сви они борци за нечија права и демократију, а искључиво под условом да њихово опредељивање и њихова заједница могу, на основу тражења својих права, да оспоравају права других људи који не мисле као они. На шта тачно мислим… Сетимо се само колико тужби је ЛГБТК+-/* заједница поднела против слободномислећих српских интелектуалаца, па чак често и због цитата. Шта је циљ те заједнице и за шта се она бори ако је свако мишљење које се не поклапа с њиховим перципирано као погрешно, па чак много чешће и као претња? Зар једна заједница која тражи права за себе мора та права да тражи ускраћујући права и оспоравајући мишљење већине? Зашто се „једна од најдемократичнијих заједница на свету“ бави културом поништавања, оспоравањем мишљења, медијским нападима на своје неистомишљенике, ревизијом историје и променом наратива бајки, цртаних филмова и класика светске књижевности, најчешће дечје? Ово су питања на која се морају дати тачни одговори, а ваљало би успети, иако говорите научно основане чињенице, задржати своје име ван судских папира.

Елем, деветог септембра је у Београду одржана промоција најмлађих официра Војске Србије што је велики догађај само по себи. Али како баш истог дана, кад промоција треба да нам пружи колики-толики осећај сигурности, патриотизма, да нам покаже здраву и праву омладину ове земље која је одлучила да живи за њу, да се догоди и геј парада? Ево како… Наиме, ми као колонија једне или више сила које себе сматрају великим, а које су одавно огрезле у промовисању права на основу одузимања туђих, па и набављања ресурса на исти начин, морамо да негујемо тај дух који нам је колонијално наметнут, а то је дух америчке политике. Дакле, не би ме чудило да је наређено да је промоција официра, као нешто на шта либерални медији гледају као на хушкање, морала бити ублажена геј парадом као нечим што је светски тренд и чиме су нам рекли да треба да се препоручимо свету.

Одавно нам говоре да наша историја, чији је један век богатији од целокупне америчке, не вреди ништа, да није тачна, да наша књижевност и није баш сјајна, да наш спорт није релевантан, већ да се све то треба прилагодити тако да немамо домете веће од америчких у било којој области. Одатле и она некадашња акција „И ви сте свет!“. Она срамота где једна једва-држава, говорим чисто о дужини постојања, нас бодри да смо и ми део света, као да српска култура није један од најсјајнијих драгуља у европској, па и светској круни културе.

Е, зато су они форсирали, не знам да ли само идејно, или и финансијски, геј параду. Размислимо само о овој теорији… Геј парада је „највећи домет“ данашње демократије. У Србији, исти они који форисирају параду, говорим о Американцима, утеривали су овде демократију бомбама много пута, а највише 1999. године. Па су нам кројили земљу како су стигли, плаћали аутошовинисте, разарали службе и главни град, а са Далсовим планом као темељом.

Сада пређимо на десети септембар… Кошаркаши су освојили сребро на светском првенству, одбојкаши прошли у четвртфинале европског првенства, Новак Ђоковић освојио 24. гренд-слем титулу, а фудбалери победили у утакмици важној за квалификације за Европско првенство. Не знам да ли је икада иједна држава имала тако велики дан у свом спорту. Мислим да није.

И сад, како је дошло до тога да наши душмани са маском пријатеља траже да се форсира геј-парада као наша национална препорука за „велики свет“ и „демократско друштво“, а да се спортски успеси третирају, ето тако, као случајни и неважни…

Па дошло је на тај начин што је геј-парада, говорим на глобалном нивоу, не само у Србији, једна велика подвала идеолога депопулације. Ако у једној земљи отворено промовишете хомосексуализам, а сетимо се и „прајд-каравана“, захтевате истополне бракове као ствар важнију од реконструкције болница, онда не можете рећи да та пропаганда није директно усмерена на поспешивање беле куге у коју је Србија огрезла. И не кривим ја за то удружења, организације и шта знам какве активисте, јер они раде неки из убеђења, а много више њих за новац, већ кривим страни фактор који улази у нашу земљу, а не изува се, него диже чизме с мамузама на нашу трпезу.

Али у чему је ствар… Оне јучерашње силне победе наших спортиста су један од најбољих начина за нервирање оних који нам не желе добро, а и то је један вид отпора, можда и најслађи.

Елем, Србија није земља новодемократских начела, него земља традиције, културе, спорта, домаћина и православне вере, а такође је и бастион чувања права свих националних и верских мањина, па ево, деветог смо видели, и сексуалних. Без имало задршке смем да тврдим да је ово једина земља у Европи у којој је остало барем још мало слободе.

Нисмо ми криви што смо урадили све што се од нас тражи, а нисмо нестали. То ћете ви, окупаторско-демократске силе, морати да видите са Господом, јер изгледа да Он нас чува знајући колико смо лакоми, али имајући на уму колико заиста вредимо.

Данас је 11. септембар, а опет и Срби исказују жаљење Американцима због тог датума. Е па, у томе је разлика између ова два народа. Ми смо спремни да оплакујемо и жртве својих џелата. И зато вам кажем – ви сте свет, ми смо људи.