Милан Ружић

Удар на Биковића, или дупло голо професора Филиповића

Ових дана, ваљда из досаде или беса због изолације, редитељ, ако редитељ није прејака реч, Стеван Филиповић на Твитеру је напао Милоша Биковића.

Е сад, у изношење свог мишљења које је можда потпуно неважно, добро не колико оно што је снимао Филиповић, не бих се упуштао у то да његов напад на филм и серију „Јужни ветар“ није напад у ствари на Милоша Биковића и обратно.

Елем, први повод Филиповићевих коментара јесте изјава Милоша Биковића, тачније његов одговор на питање да ли би прихватио да игра геј мушкарца, а на које је Биковић одговорио негативно. Други повод јесу претње Милошу Тимотијевићу због геј сцене у „Јужном ветру“.

Филиповић је поводом оваквог одговора глумца написао: „Хомофобија је у изјавама главног глумца и политикама које промовише. Сам филм је као да си узео Ране и дао им хепиенд. Може, ал’ онда знаш ко ће да се ложи на то.“

Из ове изјаве Филиповића, која је коментар на вест од пре годину дана, по чему се одмах види злонамерност, можемо увидети више ствари. Прва јесте та да се он баш и не разуме у свој посао, јер поредити „Ране“ и „Јужни ветар“ по било ком основу, осим по криминалу као заједничкој нити два потпуно различита филма је тешка будалаштина. Ова два филма се разликују по естетици, по времену којим се баве, по темама које су уткане у сваки филм понаособ, по идеји, па и по жанру ако ћемо искрено, али шта о било чему од овога зна неко ко свест о било којој од ових ствари није показао својим делом, већ само на Твитеру. Милош Биковић никако не може бити окарактерисан као хомофоб тако што је рекао да не би играо геја. То се зове право на избор, и то би требало да требало да буде одлика сваког слободног човека.

Филиповић је у свом филму „Поред мене“, или како се то већ може назвати, можда пре „пројекат“, па сад нека компетентнији од мене процене да ли је уметнички, политички или неки други, снимио оду хомосексуализму, а они злонамернији од мене ће рећи да је направио препоруку себе геј лобију и политичком хомосексуализму. Нисам чуо да се Биковић, као велики „хомофоб“ како рече Филиповић, бунио што је тај филм снимљен.

Уколико бих ја био злонамеран попут Филиповића, највећег редитеља без дела, нешто попут оног „писца“ из књиге Јурија Пољакова „Јаре у млеку“, могао бих да кажем да су његови пројекти напад на Матију Бећковића. У „Шишању“ имамо лик академика нацисте, што често друга Србија меша са термином „националиста“ (што није исто што и шовиниста, већ патриота, барем у речницима), који неодољиво подсећа физички и по многим другим стварима на једног од највећих српских песника Матију Бећковића. У филму „Поред мене“ један младић којем је опет улога написана тако да испадне највећи шовиниста зове се, баш чудно, Матија.

Елем, напади на Тимотијевића сигурно нису нешто што је планирано. Не може се позивати на одговорност за те нападе неко ко је главни глумац филма. Истина, Филиповић би могао да се брани речима да је Биковић у том пројекту продуцент, па самим тим и ауторитет, али како је онда тај ауторитет, као велики „хомофоб“, дозволиио геј сцену у том филму? Дакле, дупло голо.

„Чекај, правиш Јужни ветар, рекламу за шкаљарски клан за IDJ клинце, где је главни глумац хомофоб, националиста и Вучићева/Путинова пудла, а онда се чудиш што ти исти клинци хејтују гејеве, и што не могу да разликују драмску серију од ријалитија, па немојмо се зајебавати, колеге.“, следећа је објава Филиповића, иначе професора на Академији уметности у Београду.

Професор би морао да зна да се професором може постати када иза себе имаш дело, осведочено од стране критике, публике и струке. А професор би могао и мање да потеже олако карактерисање људи као хомофоба, националиста, пудли одређених политичара, јер то може бити повод за тужбу, а и неко би могао рећи: „Је ли могуће да је овај човек професор? Ко га је примио?“

Што дуже пишем, увиђам да је дело вероватно и корен ове свађе Филиповића са самим собом. Он је снимио неколико филмова који се нису баш примили, као Филиповић на одбрану ненападнуте ЛГБТ популације од стране Биковића, а Биковић поред једног од најгледанијих српских филмова и серија, који наравно да имају мане, тумачи главну улогу, поред 40 других улога, у филму „Слуга“ који је најгледанији филм у историји руске кинематографије.

Треба рећи да се у Србији свако помињање геј популације сматра ударом на сексуалне слободе и да због тога сада нико не брани Биковића и његову слободу говора. Биће да вербални деликт, што видимо и по случају Владимира Димитријевића и Милоша Ковића, дува са свих страна кроз широм отворена врата демократије и глобализације.

Према томе, ваља закључити да Филиповићева самопрепорука ЛГБТ лобију није прошла баш најбоље, али и да последња реч у другом наведеном твиту, с обзиром на дело једног и другог, никако не сме бити „колеге“.

Милан Ружић

?>