Баждарење полиграфа
Мањак секса или вишак власти..?
Сваке године Србија има 35.000 становника мање.
Прошле године овде је рођено 65.000 беба, најмање у последњих сто година..!
Више се деце рађало у ратовима и после ратова – него данас, када нам тако добро иде да је доскорашњег премијера ”срамота да каже колико нам добро иде…”
Нови председник Владе Сртбије, Ана Брнабић, за разлику од претходника, нема проблем са срамотом, када каже: ”Приоритет Србије је друго дете у породици!”
Хајде, премијерко, да кренемо од првог детета!
Да ли овим позивом атакујем на вашу личност, достојанство или Уставом загарантована права?
Тешко – јер ни ви не кршите ниједан закон када се јавно декларишете као хомосексуалац, али вас та чињеница дисквалификује када у име Владе Србије причате о популационој политици нације, индиректно замерајући мајкама које не рађају друго дете.
Када тако нешто изговорите у неформалној атмосфери и окружењу, мање је проблематично него када то учините на конститутивној седници Савета за популациону политику ”без чијег успешног рада Србија нема будућност”.
Још када вас у томе, на конференцији за новинаре, подржи Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, која је хистерисала што нема портфељ – него ”отужну демографију и популациону политику”, и каже новинарима: ”Број породица са једним дететом мора да се смањи!”
Како?! Да их протерате из Србије, ”распородичите” и тог једног..?
Министарка је, као мајка у породици са једним дететом, знала шта хоће и треба да каже, а то је да те породице роде и друго дете, а не да њихов број буде смањен! Или да се повећа број породица са два детета или више…
Како ће, неко, знати да уради, нешто, а да не зна како то ”нешто” ни да формулише како треба..?
Како ће ове две хероине наше власти успети да убеде жене да роде прво, друго или треће дете..?
Не мора се све својим примером, али можда би помогла и мала доза личног: да сваки члан Савета каже колико има деце и зашто нема више?
А, онда да позову представнице истинских хероина ове земље, које имају троје и више деце, да им оне ”у перо” издиктирају: како..?!
Њих питајте за савет: како се три бебе одгаје до три ђака које треба спремити за школу, финансирати факултетско образовање, плаћати школарине, кирије? Како се постављају на ноге – које ће их одвести преко границе Србије да негде, тамо, високообразовани живе као грађани трећег реда, а боље него у Србији?
Та деца не односе само дипломе и знање, него и потомке и потомке њихових потомака из Србије.
Загребите, драге чланице Савета, мало више него по пеленама за које вазда дебатујете – треба ли их опорезовати или не – учините нешто више од поклоњених колица за тих 130 милиона које сте из буџета издвојили за наталитет, а што је мање него што сте дали ”Фијату”, ”Ер Србији”…
У Србији су банке већ одузеле 1.300 станова због невраћених кредита, одобрених под условима који су били прихватљиви и за банку и за грађане!
У Ужицу постоји ”Кеј 1.300 каплара”, посвећен сећању на дечаке страдале у Првом светском рату. На шта ће подсећати неки будући кеј 1.300 деце чијим је родитељима банка одузела кућу..?
Знате ли да су овде стасале генерације рођене током и у првој години након НАТО бомбардовања Србије, стасале до кадетских и јуниорских кошаркашких репрезентација које листом освајају првенства Европе..? Они нас бомбама, а ми њих ”тројкама” деце која су са својим родитељима преживели бомбе и успели ово и још и више: овде!
Њих и њихове родитеље питајте – како!
Или ћете остати јалово наклоњени статистици коју цитирате: ”Прошле године рођено најмање беба у Србији у последњих сто година!”
Неко ће вам рећи: од када сте на власти, ни деца се не рађају као некада!
Ја ћу вам помоћи, јер знам где је запело:
Ми смо постали толико богати да ”сиротињска забава” више није за нас…
Али, одмах бих пао на полиграфу, јер – нити нам расте БДП, нити оно…
Ипак, ви, позовите неку мајку са троје или, још и боље, са више деце, па да вам каже: урадите то, то, то и то!
Тако и тако!
